Krenulo je po zlu, pa je skliznulo i postalo pravo zlo i tada je ostala sama. Sasvim sama.Divno je biti sam, kada znaš da je tuđe prisustvo lažno. Divno jekad te niko ne pozove ceo dan zato što zna da je to obaveza. Olakšanje je jer konačno shvatiš da kad nemaš šta da daš, više nisi ni potreban. To se zove iskrenost. Ne folirati se nego biti ono što jesi. Tek kada ostaneš sam vidiš ko si i koliko vrediš. Vidiš koliko možeš stvari da uradiš kada si potpuno sam. Shvatiš koliko si bitan samom sebi. Shvatiš koliko voliš sebe.
Obgrila se obema rukama i shvatila... da je najsigurnija u svom zagrljaju. Prstima je mazila nadlaktice i osetila toplinu, osetila je ljubav i sigurnost. Niko je nikada tako neće razumeti ni voleti kao što voli samu sebe.
Uzela je narukvicu “ wish” I bacila je u smeće... verovanja u nemoguće je prevazišla.
Pogledala je u nebo i zahvalila se današnjem danu.
Gotovo je.
Kasno je.
Svaki pokušaj je uzaludan.
Ako se nisi do sad pitao kako sam, od sad sigurno nećeš znati.
ZBOGOM!!!
Нема коментара:
Постави коментар