Neću se ponašati onako kako očekuješ i neću reći ono što misliš da treba ta odgovorim jer, na takvo pitanje svaka bi žena odgovorila isto. Iznenađen si mojim odgovorom i umesto da se naljutiš vidim smeh na tvom licu, sad sam ja zbunjena iako sam očekivala takvu reakciju. Zanimljivo ti je što ne reagujem na tebe, na tvoje reči, to te privlači meni i ne odolevaš... ne možeš da ćutiš a situacija je takva, ne postoje prikladna pitanja. Nalaziš način da me odbraniš od hijena ali ne znaš ili znaš da meni to nije bitno, njihovo važno meni nije bitno. Meni su važnije one druge stvari, znaš...ono što se ne meri, ono što nema težinu a nije ni lako, ali ipak te ponese.
Gde god da se popneš, sila zemljine teže će te vući na dole, zato ako si se već popeo drži se čvrsto i pažljivo hodaj, jer ne možeš da hodaš bez tla pod nogama a ne možeš ni da letiš bez krila. Visine su lepe i zastrašujuće u isto vreme, pitanje je samo koji će osećaj prevagnuti a to ne zavisi od tebe, zavisi od pogleda koji se pruža. Znaš, sa visine je pogled drugačiji, sve sitno iščezava vide se samo krupne stvari, male se ne raspoznaju, one postaju samo sitne tačkice, samo veliko ne gubi svoj oblik i sa visine znaš tačno šta je to, kao i onda kada je više od tebe...
Нема коментара:
Постави коментар