Nikakvo čudo nije što postoje kružni oblici. A odakle počinje baš tamo, baš tamo se i završava krug. Fenomenalan oblik. Tako je zbunjujuće biti u njemu, nikada ne znaš da li si na početku ili na kraju, gde si? I zašto si tu gde jesi. Zavrti ti se u glavi pa pokušavaš da promeniš smer kretanja, tada se i misli u tvojoj glavi okreću, idu unazad, kao premotavanje filma dok i od toga ne počne da ti se vrti, pa se okreneš i nastaviš pravo do određene tače i opet se vraćaš.... Ima li kraja? Ne. Nema. Kao što nema ni početka ali ipak... Možeš stati , možeš se zaustaviti i stajati malo. I dalje si u krugu ali ako si na samoj sredini imaćeš puno više prostora nego u bilo kom drugom delu kruga. I to će ti dosaditi pa ćeš opet početi ili nastaviti da se vrtiš po krugu. Nikada ne možeš izaći iz njega i zato se zadovolji činjenicom da jedno vreme ipak, uprkos svemu možeš biti samo središte kruga dokle god te ne vuku prošlost i budućnost, napred i nazad. Biti sredina znači mnogo više nego što možeš da zamisliš. Jer prošlost i budućnost se dodiruju u jednoj jedinoj tački koja je njihova sredina i zove se sadašnjost.
Нема коментара:
Постави коментар