Kad si pisac ili kada prosto voliš da pišeš potrebna ti je samo jedna reč na koju se nadoveže čitava priča. Reči izlaze iz tebe i stvaraju celinu, zaokruže je i uokvire. Svašta možeš sa njima ukoliko si vešt. Prati komunikaciju, posveti joj se i videćeš kuda je krenula. Njen pravac i krajnja destinacija su na samom početku sasvim neizvesni. Prepliću se i teku, okreću se baš na onu stranu na koju želiš da ih okreneš. Tada shvatiš kolika je moć tvojih reči, kuda sve one mogu odvući nekoga. Tako su moćne onda kada se upotrebe na pravi način te iste reči svima dostupne. Mnogo veći efekat imaju kada se ne očekuju ili kada izazovu nenadane reakcije. Te iste reči neko drugi može upotrebiti na sasvim drugačiji način ali one ne mogu zvučati isto, ni slično, ne mogu probuditi te unutrašnje treptaje, nemaju tu tananost, mekoću... nemaju suštinu, bitnost. Samo su rasute... bez ikakvog značenja, bez reakcija. Kada pišeš ili komuniciraš sa nekim poenta je da se nešto dešava. Da prodireš u nečiju svest da izazivaš reakcije, da podstakneš tuđe razmišljanje, da ne budeš sam već da još neko učestvuje, da odgovara ili razmišlja o onome što pročita, da to oseća ili potpuno doživi. Ako si vešt sa rečima možeš osvojiti čitav svet. Pišeš o bilo čemu i najbitnije u celoj priči je da se ne menja njihov ton, njihova punoća i stil. Po tome se vidi kako se vodiš sa njima, vidi se da li one vode tebe ili ih usiljeno pišeš samo da bi nešto pisao. One su kao ples. Svaki ples je divan ukoliko osoba zna da pleše. Daj joj muziku, melodiju, lako će se je poneti ukoliko zna da je oseti. To prosto ili znaš ili ne znaš. Striptiz je ples koji najviše uzbuđuje ali je velika zabluda da on uzbuđuje zato što prikazuje golo telo. Ne. On pokazuje senzualnost, lakoću nečijeg tela da se giba i uvija prateći melodiju, potpuno prirodno. Oslobađa svoju energiju odbacivanjem odeće sa sebe. Najiskreniji ples, najenergičniji, najteži.
Najviše privlači ono što je prikriveno, ono mesto do koga mašta pokušava da dopre. Kao i u pisanju, čitanju, najzanimljiviji je onaj deo pre otkrivanja. Neizvesnost, osećaj kada misliš da ćeš na sledećoj strani pročitati sve ono o čemu sada razmišljaš da se mora dogoditi, ali opet nisi siguran. Kada prestane da bude neizvesno i iznesu se sve činjenice knjiga se završava, sam kraj nam otkriva sve ono o čemu smo razmišljali dok smo je čitali i nema dalje, to je kraj. Tako je i sa plesom... Lepota je u pokretima u slovima, u sledećem pokretu sedećoj reči, u sopstvenoj reakciji na pisanje na ples. Senzualnost, osećaji, energija zbog koje se sve to dešava. Možeš napisati savršenu erotsku priču bez upotrebe ijedne vulgarne reči kao što možeš izvesti striptiz bez prikazivanja intimnih delova tela. I tu nije bitno imati. Svi imamo i telo i reči, bitno je znati ih koristiti na pravi način.
Нема коментара:
Постави коментар