Kap. Kap po kap . Kaplje. Neka se voda od nekud proliva. Da li je voda ili je kiša? Da li je kiša ili je voda? Par kapi je sasvim dovoljno da shvatiš da kaplje. Koliko je reči dovoljno da shvatiš značenje rečenice? Koliko je potrebno da protumačiš da li je figurativna ili metaforička? Lažna ili istinita? Kako da budeš siguran da si baš tu rečenicu čuo, pročitao onda, negde gde je i njeno značenje ostavljeno. Koliko zauvek je srazmerno onom jednom nikad? Koliko je nikad daleko od zauvek? Da li je Da zapravo spremno za predstavljanje i lepo obučeno Ne. Ono Ne koje će jednom biti ogoljeno, puno oštrih linija bez oblina, bez prefinjenosti. Jeste. Najteže je shvatiti očigledne stvari. Očigledne stvari bole i povređuju. I kada vole i kada ne vole. Jesam li očigledna, bolim li te dok čitaš neki post koji sam posvetila tebi? Da li mi se smeješ ili se smeješ sebi? Koliko sam te samo zamišljala izmišljeni čitaoče. Da li čitaš samo mene? Ili me ne čitaš uopšte? Kako ću ikada znati da li sam te svojim slovima privukla ili odgurnula od sebe.
“Volim te, on kaže. Nju? Koju nju? Onu iz svog sveta koji želi, onu koja nikada neće biti nesrećna zato što on želi da bude srećna pored njega? Ko je ona? Voliš li nekoga samo dok radi ono što želiš? Da li bi je voleo kada bi rešila da postane profesionalna kurva? Da li bi je voleo znajući da daje svoje telo nepoznatim muškarcima za novac? Svaki deseti put gratis? Da li bi je voleo bez nogu koje ga dovode do ludila ili ćelavu sa alkom u nosu i navučenu na heroin? I tada bi to bila ona, zar ne? A on bi je voleo i bio srećan jer je ona srećna. Ne! To je neka druga koju on voli. Ona mora da se oduševljava ružama ispred vrata, zato što je to romantično, zato što on na taj način pokazuje da je romantičan. “
Koliko god nam je širok vidokrug sve druge možemo sagledati osim nas samih. Sebe nikada ne vidimo ili možda nikada tako jasno kao druge.
Нема коментара:
Постави коментар