Kako je divan osećaj kad izgubiš bitku i samo se pomiriš sa tim. Kad nema Ega da se joguni, da ti smeta, da te boli i povređuje. Samo prihvatiš da nisi uspeo, okreneš se i teraš dalje. Ne potiskuješ ništa, jeste ti krivo, jeste ti žao. Plačeš, čezneš, moliš.... ali znaš da više ništa ne možeš da uradiš. Ne kriviš druge za to, ne kriviš možda ni sebe, uostalom zasto bilo ko mora biti kriv? Ne, nije to poenta... Poenta je da isključiš Ego i nastaviš da živiš sa tim. Šta je Ego? Ego predstavlja slabost. Ego je neka vrsta sna, tokom koga možeš biti poražen. Jedna misao može da se pojavi samo na trenutak i to je tvoj kraj... A osnova je ta da kada se borite sa nekim, ne bi trebalo da budete prisutni, već potpuno odsutni, tada nijedan mač ne može da vas poseče. I nakon toga kada se misli potpuno slegnu, ne svetiš se, ne govoriš ružne reči, ne povređuje te činjenica a ni način na koji si izgubio bitku. Boli te samo cilj i poenta ali nisi ljut, ne razmišljaš o osveti ili o nekom revanšu...samo nastaviš da živiš. Nije važno ono što kažete važno je ko ste. Ja mogu da upotrebljavam iste reči koje su me povredile, ali one ne mogu da imaju isto značenje. Reči su iste ali kako potiču sa različitih strana one imaju drugačije značenje, drugačiju konotaciju, drugi ukus, drugu muziku... Jer ja ne mislim o tome da li nešto osećam. Osećaji nemaju nikakve veze sa mišljenjem. Kako uopšte može da se misli da li se nešto oseća ???... Ili se oseća ili se ne oseća.
Нема коментара:
Постави коментар