Nelogično...

Kasni večernji sati. Ona sedi nad knjigom i upija znanje. Znanje koje se ne nalazi u knizi, znanje koje je već davno bilo u njoj a koje nije mogla da pusti iz sebe. Nije mogla da mu dozvoli da živi. Plašila se. Njeno je znanje bilo drugačije od sveopšteg znanja. Ona nije donosila zaključke tako što bi poređala argumente i logičnim putem ih rešavala. Ona je argumente uvek izbacibvala i vodila se osećajima. Njoj nije bilo bitno da li je u prostoriji hladno ili toplo, to joj ništa ne bi značilo. Ako bi osećala toplotu po čitavom telu tada joj argument koji govori da je u sobi zaista hladno ništa ne bi značio, ona bi svejedno osećala toplotu. Ponekad logika nema veze sa istinom. Ako se vodi logikom ona je svesna da će svaki njen korak i svaki pokušaj da nešto uradi biti predviđen. Jer neko ko očekuje nešto od nje takođe se vodi tom istom logikom i tada bi ona bila na gubitku. Radila bi stalno sve ono što nije logično, sve ono što se ne može ni zamisliti da bi bilo ko uradio, ona je to radila. Nije želela da se ističe nije pokušavala da bude nešto što nije, baš zato je to i radila. Dok je sedela nad knjigom i upijala znanje koje je pre nje toliko ljudi upilo, shvatila je da to znanje nema nikakve veze sa njenom prirodom, sa onim što jeste. Nije mogla da se poveže sa tim pravilima, da se uklopi u šablon ali to nije značilo da je problem u njoj. Problem je bio u tome što je naučena da su svi ljudi isti. To je njen um prihvatio kao činjenično stanje ali su se osećaji uvek bunili i znali da tu nešto ne štima. Svi muškarci su isti i sve žene su iste. A kako, bilo koje dve osobe, recimo istog pola mogu biti iste??? To je nemoguće!!! Ona je ta jedna osoba a ova druga osoba je druga osoba i to je već dovoljna razlika koja dokazuje da nisu iste. Oni ljudi koji teže da se uklope u standarde društva nisu pravi oni. Oni su ono što neko očekuje od njih i tu se gubi svaka povezanost sa prirodom postojanja te osobe. Toj osobi su čula otupela, ona više ne zna ni šta želi, ni šta oseća ni šte treba da oseća do trenutka dok joj neko ne kaže šta treba da oseća. I to se zove glupost. Najveća je glupost imitirati nekoga, želeti da budeš neko drugi ili želeti da se stopiš sa masom.. Tako je divno biti ono što jesi, bilo ko, bilo šta, samo da budeš to što jesi... Tako je divno prihvatiti sebe i sva svoja razmišljanja i sve svoje osećaje jer na ovom svetu postoji samo jedan Ti!!! Zatvorila je knjigu i dozvolila osećajima da je nauče....