Larvatum...

Mirisno kišno jutro, lenje proteže grimase na licu. Smeši se ne odolevajući prošlosti koja je prestala da bude sadasnjost pre par trenutaka. Rukom provlači kosu... namešta je kao da zna koj pramen prekriva koji deo lica. Simpatično pokušava. 
Doručakovati u njegovoj košulji i sesti u turski sed poput njega. Na podu? Lepo izrezan ožiljak na butini, boleo je, smetao ali je sada lep. Hrabro prkosi, jak je. Tu će pasti sledeći poljubac i ostaviti trag jogurta, jer to se ne čeka... ljubiš kad ti se ljubi... 
Miris peciva, svuda po sobi, mračnoj... zbog želuzina. Kao da nije dan. U sred dana noć... čaroliju izvodi samo za mene.
Kaže mi da stavim masku... iz Venecije. Sa nitnama je... poprskana šljokicama a u kontrastu je sa košuljom. Polomila se od neveštog baratanja. Ništa strašno... par kapi lepka zalepe sve. 
Košulja čini noge vitkijim... vokativ njenog imana je... Dugonoga. Lepa je u njegovoj košulji... 
Ekran TV-a je malo manji od zida, menja boje lica a nema pojma koje se boje najviše osećaju... Manipuliše...izazovnom chillout muzikom stvarajući senke po zidu. Njišu se izovno, rade ono što ne pada na pamet da se uradi. Prsti se prepliću. Ženska silueta... izvajanih oblina. 
Vidi se svaki prst ponaosob koji prati liniju njenog tela. Vitkog tela. Svilene kože. 
Usne gore vrat... a prsti...zaustavljaju tok krvi. Prija i plaši. Obuzima. Glava se sama izvija, prekriva plavilo ekrana. 
Svetlost se utapa u kosu i beži od nje... malo se ušunja u nju i tek, tek negde je oboji pa se kroz pramenove izvuče na sasvim drugu stranu. Vrhovima prstiju broji rebra i zvižduće melodiju koju sviraju skupa... Golica je... ježi se i smeje. Zamišljaj kako se to svira. Koje note, koji akordi. Instrument??? Sviraš li prstima? 
Đumbir i Dunja mirišljava sveća koja je prethodne noći gorela sada jače miriše. Zanimljiva stvar sa kašnjenjem reakcija. Zvuči vrlo poznato. Sveća sam! Izgoreću i zamirisati najlepše kada se ugasim... Larvatum... samo to sam želela da kažem... sve ostalo je izletelo samo. Larvatum...Larvatum...