Iznenaditi sebe? Zanimljivo. Ne, ne kazem da nije moguće. Dogodilo se. Reakcije suprotne od očekivanih. Sigurnost koja prelazi u potpunu nesigurnost zbog situacije. Savrsenstvo. Duvan se skuplja, papir ga obmotava, vlažan trag po papiru. Zalepi. Tupni nekoliko puta i... žar po posteljini. Svaki put, isto... mehanički. Oči promene oblik, zbog pogleda ali se pogled ne menja zbog očiju. Vrhom prsta preko usana, samo da dodirnu, da osete... Linijom donje vilice do vrata...Bolje se vidi kada su oči zatvorene. Misli ponavljaju dobro poznati šablon, znaju ga napamet i svaka nova reč ne štima, ne uklapa se, nisu tako naučene. Vaspitanju protivreče? Ne, više ima veze sa mozgom. On mora biti kolovođa. Kolo? Kružni oblik... Uglovi su zanimljiviji... ugao srama, ugao kazne... ugao...isčekivanja. Zeleni zid? Ili plavi? Rezedo nije ta boja... mrak je, ne vidi se. Ali se po mraku bolje čuje. Vetar ulazi ali vazduha nema. Popijen je... istrošen. Ostalo je par gutljaja, kašika ili dve, viljuškom se ne bode... prolazi kroz nju... ostaviti za posle... Poluotvorena usta... vrhom jezika ispratiti zube... 26, 27, 28, 29, 30... ne, ne brojim zube. Raspoloženja, promenljiva kao dvocifreni brojevi. Prva cifra je ista, druga se konstantno menja. Od manje ka većoj i onda, kad stigne do najveće opet prelazi u najmanju ali jedino tada dolazi do promene prve cifre, tada ona raste... Prstohvat sećanja... samo to... ništa značajno... izbledelo je... sanjalo se.
Нема коментара:
Постави коментар