Otupelost... najgluplji oseća koji se može javiti. Kao zamagljena flaša. Ili flaša puna dima. Isto je kao i kad je prazna. I dim izvetri i izađe iz nje... Samo nisi dobro video, pomućeno ti je mišljenje o toj flaši samo zato što je dim bio u njoj. To je opet prazna flaša. Otkažu ti sve funkcije koje su bile usredsređene na tu jednu stvar. Šta se dogodilo? Nije isto kada te neko povredi i kada samog sebe povrediš. U prvoj situaciji možeš biti ljut na određenu osobu i pokušavati da dođeš do bilo kog zaključka zašto si povređen, zašto i kako te je neko povredio. I vremenom uz puno razmišljanja shvatiš ili neshvatiš, razumeš ili ne razumeš ali...svejedno, bar si pokušao. Kada povrediš samog sebe, nije ti bitan ni razlog ni sredstvo kojim si se povredio. Tada shvataš da nema nazad. Zauvek... najodvratnija reč ikada izmišljenja. Zauvek... ti obuzima mozak, telo, biće...prožima te i jede, jede, jede.... Ne možeš protiv njega. Zauvek... si sjebao stvar. Nijedna reč, ni pogled ni dodir... ništa na ovom svetu ne može da pobedi Zauvek. Kao kad neko umre. I to je to. Hladna sam. Nema ni besa više. Nije mi stalo. Nije me briga. Ravna crta... Kao kad umreš...
Нема коментара:
Постави коментар