Treba samo da napravi jedan korak I tamo je...
Vraća se osam godina unazad... Osam godina, ni slike, ni slova, ni reči ni glasa... ni pogleda. Treba se suočiti sa tim nakon osam godina, nakon beskonačnog...
Da li kada je konačno našla izlaz iz kruga treba da i dalje ostane u njemu... beskonačno.
Dogodiće se...preplaviće je sve boje i više neće znati da boji sa njima, neće znati da oseća...
Biće ona ista pre beskonačnog, ona ista u beskonačnom, biće beskonačno...ona.
Poleteće, odleteće i neće pasti ali... da li ona i dalje želi da leti. Kad se nešto dobro dogodi bojiš se da će prestati... davno je prestalo, ako opet počne boleće više nego kad prestane...
Beskonačnost beskonačnog je opet obuzima, oseća u zraku, zna da je kucnuo taj... trenutak. Beži od toga a uporno ga doziva. Trajaće kratko, neće ni trajati jer... samo će se dogoditi i nestati beskonačno nestati.
Nikada nije bio njen život a uvek je bio sve. Svako jutro, svaki dan, svaki sumrak...sva beskonačnost. Nakon beskonačnog opet dolazi u snove, sa istim likom, sa istim glasom sa istim pokretima i uvek isto govori... Uvek isto kaže...
VRATIĆU SE JA!!!
Нема коментара:
Постави коментар