Saberi se... upravo si dobila mail od... od njega. Uh... čitam ponovo iponovo i ponovo...
Pravda mi se, objašnjava mi u vezi... kad bi samo znao da mene savršeno boli uvo za ... hmm... Nešto što nije za druge, nešto ne vezano za... LEPO JE PRIČATI SA MNOM... i kako očekuje da mu odgovorim posle ovoga a da se pre toga ne istopim i postanem kaša... Sabrala sam se,ne smem sad pokazati slabosti. Dobila si šta si htela, ajde sadizvoli, započni svoju igru! Pišem...
Tako, dobio je prvi zadatak, videćemo kako će se snaći dalje... čekam...da li će napisati još nešto? Možda sam bila prestroga... moram još nešto napisati...
Sadsam upala u svoju mrežu, moram kritikovati savršenog pisca, urednika, ja, ova ja koja nemam pojma ni o čemu, njega moram kritikovati, a da bar znam bilo šta na šta bih mu skrenula pažnju... uh, sad ne smem pogrešiti. Misli, misli,misli... Nema ga, ne odgovara...
Nalupala sam toliko gluposti da mi nije dobro ali... morala sam da opravdam svoj postupak, ne želim da me shvati neozbiljno.
U daljem tekstu vidim da ne želi da me posluša i dalje piše “obzirom” ponosan je, briga ga,zasmetalomu je. Dobro... Zadnju rečenicu neću da komentarišem, jasno je...dvosmisleno, pa da, ja sam pod navodnicima, jer sam ne informisana da lektori postoje. Ahhh.. kolikoje nabeđen ovaj čovek...
Obzirom,obzirom, obzirom... nervira me. Dobro sad sam neko glupo derište u njegovim očima koje nikada u životu ni jednu knjigu nije pročitalo, pa mi objašnjava šta mi se sve može desiti kad budem čitala knjige, ali ne shvata i ne može da shvati šta je tu mene pogodilo igde sam se pronašla jer... jer me ne poznaje, apsolutno ništa nezna o meni. Sa pažnjom sam čitala ceo teksti da, zanimljivo je, jako zanimljivo. Ne shvatam samo... kako neko može da bude urednik a da pri tom govori i piše " obzirom” ?
Da prihvatim posao? Posao iz snova... Naravno da ćurazmisliti...
I na kraju, nešto zbog čega sam se trgla.. ono u zagradi. Naglašavaga zagradom, znam da nije ni jedno od pomenutog ali ono što je ostalo nedorečeno jeste. Šta li je to? Kako znam da je ostalo nedorečeno, tako lepo, navodi dve stvari, on je čovek koji u svakom primeru ima jedan, dva i tri... ovde samo dve stvari. Ne boj se, saznaću ja sve što me zanima.
Najbolji način da se napraviš lud i izbegneš neželjena pitanja,tako što ćeš postaviti pitanje koje će ga zbuniti i u momentu dok ga čita, razmišljaće o njemu i zaboraviti na postavljeno pitanje. Maher sam u tome...
Razmišljala sam, koje bi pitanje bilo najgluplje da mu postavim, zaista nisam mogla da se setim ni jednog pametnog. Ali u uži izbor su upala tri prilično glupa I ja sam... ja sam izabrala treće. Sve vreme mi je u glavi odzvaanjao glas mog oca i reči: “ Ne postoje glupa pitanja... postoje samo glupi odgovori”. Dobro,dobro.... tata... čekaću glup odgovor. Rekoh to naglas, pa se vratih pažnjom na sve ono što je vezano za urednika....
Kako on voli da vlada. Da postavlja pravila a ne zna... ne može ni slutti da, da ja mogu prihvatiti njegovu igru, mogu se igrati ali po mojim pravilima. Nikada mi ne govori, nemoj to da radiš jer... veruj mi uradiću samo zato što si rekao nemoj, ne namerno, ne sa tim ciljem, prirodno skroz. Potreba koju ne mogu da savladam.. izvini, nije ništa lično.
Dobro... hoćeš da se igramo, nema problema, prihvatam pravila igre, ali varas se ako misliš da su pravila tvoja!!!
Нема коментара:
Постави коментар