Cigareta. Kako sagoreva, tako se smenjuju misli u glavi. Stalno prelaze iz lepih u ružne pa opet iz ružnih u lepe, da bi se ubila monotonija misli možda...
Osećaj griže savesti se najviše javlja ujutru ili uveče neposredno pre spavanja. Pitam se zašto? Kako me je mogao povrediti neko kome uopšte nije bitno da li povređuje mene...?
Ne ne razmišlja mi se o tome I svesno teram tok misli u drugom pravcu. Ali treba preći preko tog kamena, preko tih razmišljanja koja opterećuju I kao eho odzvanjaju u glavi.
Nasmejala sam se, setila sam se koliko ništa nije bitno kada je čovek zaljubljen I kako se tada lako rešavaju svi problemi.
Stala sam pred problem I ne pomeram se, smireno mu se zahvaljujem što je tu jer mi on pomaže, kad ga se otarasim osetiću opet ono olakšanje. Nije poenta rešiti problem tako što će se odjednom stvoriti krajni cilj pred tebe. Strašno inspiriše način na koji se dolazi do krajnjeg cilja, po tome mogu videti kakva sam osoba, mogu se upoznati ponovo, jer niko ne reaguje na sve probleme isto...
Tok misli se prebacuje na tvoj pogled I osmeh mi baca na lice kad se setim koliko svetova vidim dok gledam u tvoje oči, tada mi govoriš nešto I ja spuštam pogled ka ustima gledam ih I ne čujem. Moja čula su se isključila ne vide, ne čuju, ne mirišu... samo osećaju. Tako je divno videti sebe u tuđem pogledu...
Eto...zaboravih na probleme, nisu ni bitni, čak ni ne postoje, jer misli o tebi nadvladaju sve ostalo manje bitno I pretvori ga u nebitno.
Zato te molim... nemoj da žmuriš.
Нема коментара:
Постави коментар