Dva slova...6

Osetila je dodir na obrazu, njegovi prsti su joj nežno mazili pospanu kožu. Nasmejala se ali nije otvarala oči samo je čula dobro poznati glas:

• Dobro jutro...
  
  

Otvorila je oči i prizor koji je videla bio je neprocenjiv. Njegov pogled i nasmejane usne. Topila se od zadovoljstva. Ustao je izkreveta i krenuo ka kuhinji da skuva kafu. Pratila ga je pogledom i radovala se što može biti sa osobom koja je tako divna. Pogledala je na sat i shvatila da nema još puno vremena, uskoro će otići. Ali to je nije rastužilo, uživaće u svakom trenutku provedenom sanjim. Doneo joj je kafu u krevet, sklonio zavese i otvorio prozor. Našao je njene cigarete i pepeljaru ali upaljača nigde nije bilo. Gledao je oko računara, tržio ga na noćnom stočiću ali ga ni tamo nije bilo. Na radnom stolu je primetio prsten, bio je jako lep i privukao mu je pažnju. Uzeo ga je u ruke i setio se koliko puta nije bio fer prema divnoj devojci koja je ležala u krevetu i čekala ga. Zagledao se malo duže u prsten i video da su na njemu urezana dva slova. Slova nisu ni njeni ni njegovi inicijali, pitao se šta li znače ta slova. Spustio je prsten u dlan i stegao jako. Reči uglavi su odzvanjale. Tigar, Trougao,Terapeut, Taksi, Truba,Trrrrenutak. Malo mu je vremena ostalo, nije želeo da ide od nje alije morao. Nije želeo ni da troši minute na razmišljanje o bilo čemu osim o njoj. Vratio se traženju upaljača. Pogled se zaustavio na fiokama. Prva je bila puna njenih fotografija. Uzeo je onu sa vrha i nasmejao se devojci sa slike.Razmišljao je o tome koliko je ona srećna, o tome koliko ga čini srećnim. Vratio je fotografiju i zatvorio fioku. Otvorio je drugu ivideo u njoj brdo papira i jednu sliku na samom vrhu, koja je verovatno iz prve fioke pala u drugu. Sliku neke stare kuće. Pomislio je kako bi bilo lepo da njih dvoje odu u neku ili baš u tu staru kuću, da budu sami, da budu odvojeni od sveta. Zastao je na sekund i učinilo mu se da se ponaša kao zaljubljeni tinejdžer, to mu se nije dopalo. Brzinom svetlosti je zatvorio drugu fioku i isto tako brzo otvorio treću. Našao je upaljač. Uzeo ga je a malim prstom očešao parče papira koje je bilo presavijeno nekoliko puta. Učinilo mu se da je to neko pismo. Možda je ljubavno? Glas sumnje se derao u njegovoj glavi. A ne, ne, ne, to je njena privatnost,odgovorio je svom unutrašnjem glasu. Ma uzmi ga, pretećim glasom je govorio djavolak u njemu. Uzeo je pismo, zatvorio fioku i odneo svojoj usnuloj princezi cigarete upaljač i pepeljaru. Polubio je i udaljio se od nje. Par sekundi je stajao u nekom medjuprostoru dok nije odlučio da sedne kraj računara. Ruka u kojoj je bio prsten bila je potpuno mokra ali nije želeo da ga ispušta iz nje. Otvorioje pismo, video je sliku sa hiljadu slika u njoj.

Probudila se.

Knjiga je i dalje stajala u njenom krilu. Pogledala je i videla da je stigla do šezdeset treće strane. Stavila je stoper, zatvorila knjigu i otišla da skuva čaj.