Šoljica čaja je stajala na radnom stolu. Uzela je knjigu i tražila stranicu do koje je stala. Nekim čudom stoper nije bio u knjizi već na radnom stolu. Setila se, stigla je do šezdeset treće strane. Podigla je noge na stolicu naspram njene. Na trenutak je skrenula pažnju na stopala. Volela je stopala više nego ijednu drugu stvar na njeom telu. Njena lepa stopala su izgledala nekako natečeno , osećala je njihovu težinu a i umor u celom telu, bila je iscrpljena. Malim nožnim prstom je ovlaš dodirivala treću fioku radnog stola koja je dozivala da je otvori i još jednom pročita pismo. Spustila je noge dole, stavila stoper u knjigu i tiho u sebi ponovila... šezdeset treća strana.... u slučaju da stoper opet nestane. Ustala je sa stolice i otvorilafioku. Bila je iznenadjena, fioka je bila potpuno prazna, ne bašpotpuno ipak... u njoj je bio crni zipo upaljac sa veselim zutimslovima, ali... pisma nije bilo. Uhvatila je panika zato što jezavolela to pismo i uživala otkrivajući sve slike skrivene u slici,čak je uživala i gledajući dve glupave rečenice ali... nije gabilo tu. Ustala je, okrenula se oko svoje ose i kad se vratila namesto sa kog se počela okretati nalazila se u travnjaku a ispred njese nalazilo pismo čije su ivice bile vlažne od trave. Nakon jednogtreptaja nalazila se na krevetu i čitala je pismo, sa svakim novimtreptajem ona se nalazila na sasvim drugom mestu ali je pismo uvekbilo u njenim rukama ili u njenoj blizini. Okrenuala se još jednomoko svoje ose i pogledala radni sto i mesto gde je zadnji putostavila prsten. Ni njega više nije bilo. Poklopila je lice rukama,protrljala ga nekoliko puta i sela pored računara. Upalila jecigaretu, popila gutljaj čaja i ponovo uzela bezimenu knjigu. Stoperje spustila na radni sto. Otvorila je šezdeset treću stranu inastavila da čita:
“ Brzinom svetlosti jezatvorio drugu fioku i isto tako brzo otvorio treću. Našao jeupaljač. Uzeo ga je a malim prstom očešao parče papira koje jebilo presavijeno nekoliko puta. Učinilo mu se da je to neko pismo.Možda je ljubavno? Glas sumnje se derao u njegovoj glavi. A ne, ne,ne, to je njena privatnost, odgovorio je svom unutrašnjem glasu. Mauzmi ga, pretećim glasom je govorio djavolak u njemu. Uzeo je pismo,zatvorio fioku i odneo svojoj usnuloj princezi cigarete upaljač ipepeljaru. Polubio je i udaljio se od nje. Par sekundi je stajao unekom medjuprostoru dok nije odlučio da sedne kraj računara. Ruka ukojoj je bio prsten bila je potpuno mokra ali nije želeo da gaispušta iz ruke. Otvorio je pismo, videoje sliku sa hiljadu slika u njoj.
Pažljivoje pogledao sliku i prvo što je video bio je lik neke devojkeprekriven maskom, bio je fasciniran njenom lepotom i tajnovitošču.Zatim je video ogledalo i devojku na uglu slike. Bila je lepa. Videoje stariju ženu kraj ogledala, ličila je na njegovu majku. I ona jebila lepa. Video je most i čamce. Ne, to nije bio most to je biladuga. Video je pisaću mašinu koja nije imala sve tipke. Nedostajalesu joj dve. U drugom redu peta, i u trećem druga. Nije mogao da seseti koje je slovo gde stajalo na njegovoj pisaćoj mašini ali ipakmu je nešto palo na pamet. Setio se da je u školi učio slepokucanje. Zažmurio je i zamislio da mašina stoji ispred njega.Namestio je prste tako da dodiruju imaginarnu pisaću mašinu i počeoda kuca slovo po slovo. Q, W, E, R, i otvorio je oči... prvo slovokoje nedostaje je slovo T. Spustio je prste na treći red i nastaviosa kucanjem A, S. Slovo S. T i S. To su slova sa prstena. Ispružioje mokri dlan i zagledao se u slova urezanana prstenu. Ista slova koja nedostaju mašini. Misli su mu pobegle donje. Zamišljao je kako mu pleše, kako se igra sa maramom tako dasakriva svaki deo tela. Kako prati ritam muzike i ubrzava mupuls, kako uživa u svim stvarima koje radi sa njom. Setio se doručkai njenog smeha, nikada se tako nije smejala kao tog jutra, jutraposle njenog rođendana dok je jela pitu sa piletinom plešući ismejući se... Udahnuo je duboko shvatio da je zaljublen i brzopobegao od misli kojih se najviše plašio. Vratio se razmišljanjuo slovima. Prsten je vrteo između kažiprsta i palca a pogled laganospuštao ka pismu. Tada je video dve rečenice kojedo tada nije primećivao.
“Odvešću tetamo gde želiš da budeš, ti biraš destinaciju i dužinuputovanja.
Tok svesti.”
Kraj.
Zatvorila je zadnju stranicuknjige I zaspala.
Нема коментара:
Постави коментар