A ja... ja se ne stavljam u kalupe, ja sam izvan njih, nisam veća, nisam jača, nisam bolja samo... nisam ista. Da jesam ne bih nikada isparila. Onda mi je draže da isparim nego da budem nešto što neko hoće ili nešto što ja mislim da neko hoće... Muzika u glavi i dalje peva pesmu, pesmu o nama. Muzika je divna, zavodi i ježi svaki milimetar kože eto... i na tabanima je osećam.
I misli se njišu, misli koje nikada ne pokleknu i nikada ne dozvole da budu zavedene. Odolevam samo zato što ne vredi, zato što je uzalud. I lepo mi je. Za divno čudo, mogu da igram i dalje, dodirujem muziku isto kao što i ona mene dodiruje i niko ne plače ni muzika ni ja. Dragi I. u pravu si i za ono što si rekao i za ono što nisi da se ne bih osećala lošije. Draga A. uz tebe cvetam sa tobom rastem, hvala i tebi.
Danas sam srećna, pravo srećna ustajem pre sunca da ga pozdravim, danas sam svesna da sam pogrešila. Danas sam svesna da ću još mnogo puta pogrešiti i da se zbog toga neću osećati loše, jer iako pogrešim to će raditi osećaji a misli će snositi krivicu. To ne znači da će osećajima biti lakše. Ne. Samo će oni biti previše nesvesni svoje veličine jer uvek na kraju pobede misli i ubede... sve ubede da su u pravu. Klasična manipulacija mozga nad srcem i tu nije bitno i tad nije važno ko brže radi. Ceni se samo to ko je od to dvoje privrženiji sluga savesti...
A savest... saveest je Gospodar celog bića.
Нема коментара:
Постави коментар