Translate

недеља, 19. октобар 2014.

Suprotnosti...

Suprotnosti u njoj su se spojile. 
Počinje pesma. Gitara.... španska gitara. Prekida, guši se... Zaustavlja i opet počinje... 
Fado muzika. Dva andjeoska glasa. Muški i ženski. 
Ona je u pozi fetusa. Prati otkucaje srca, prepušta se muzici želi da zaigra. 
Tri otkucaja srca... 
Muški glas je dodiruje. Govori joj šta da radi, upravlja njenim telom. On peva emocijama koje ne može da ne oseti dok sluša tu pesmu. Liči na kišu, liči na tugu, liči na nadu i topao vetar. 
Sve to se nalazi u njoj. 
Suprotnosti. 
Oseća da se sve srušilo ali ipak ima nade... Njegov glas joj tao kaže. 
Krv struji telom. Telo se pomera samo, bez njene komande. 
Vuku ga nevidljive niti njegovog glasa. Tačno mu govore šta da radi, kako da doživi muziku. 
Zbog kiše je promenila položaj. 
Lagano se uzdiže i seda. 
Zbog tuge. 
Desna ruka je u levoj ispred stomaka i širi ih ka nebu, pa lagano spušta na kolena. 
Nada i topao vetar su se sjedinili. 
Suprotnosti. 
Emocije pesme, se prenose na nju... plače joj se... i igra... volela bi da zagrli muziku svojom igrom, da joj uzvrati prelepe osećaje koje budi u njoj. 
Suprotnosti. 
Svaka nota, svaki njegov šum struji njenim telom i upravlja njime. 
Podstiče lepe misli... i tužne. Suza klizi niz obraz i spaja se sa nasmejanim usnama. 
Suprotnosti. 
Muzika menja prvobitni zvuk i čuje se... 
Ženski glas... 
Sada je marioneta kojom upravlja ženski glas. 
Kiša je prestala ali još nije ogrejalo sunce. Hladno joj je. 
Telo se ježi. 
Njen glas prodire do srži, hvata je kao grč i nemoćna je da bilo šta uradi. Pomera se kako njen glas pomera konce privezane za nju. 
Rukom je obmotala nogu i podiže je. Izvija kukove na gore pa ih spušta ... Čelom nežno dodiruje koleno. Odmotava ruku, spušta je na pod i.... 
Puzi. 
Uvija se kao mačka. Ne zavodi, umiljava se. 
Savija kičmu, pravi ulegnuće u njoj a glavu podiže. Izbacuje negativne osećaje. 
Tri otkucaja srca... 
Sada je spremna da upije lepe misli i osećaje. Ukočenog pogleda na gore u sebi broji...još... 
Tri otkucaja srca... 
Dovoljno je. Spušta pogled prema stomaku, tako zatvara krug. 
Suprotnosti. 
Leže na pod. Okret celim telom. Jedan, drugi, treći... 
Raspoređuje energiju po čitavoj unutrašnjosti. 
Upija život. Živi muziku. Muzika živi u njoj. 
Hvata koleno i lagano se uzdiže uz pomoć njega. 
Sada joj je lice mokro od suza a osećaji trepere u njoj. 
Ne briše ih... sa njima bolje oseća muziku. Bolje oseća... 
Suprotnosti. 
Prebacuje jednu nogu preko druge, ukršta ih. Prepliće... kao što oni prepliću glasove. 
Vraća ih, pa savija kolena. Prstima dodiruje pod da bi se odgurnula i lagano uspravila. 
Pršljen po pršljen kičme... 
Pomera prste kao da svira. Rukama iznad glave, bere nevidljivo. 
Hvata neshvatljivo. 
Želi da dotakne sve što ne postoji. 
Pokreće ruke iz ramena. Izgleda kao da maše nekome. 
Uhvatila je vazduh pa mu dočarava muziku. Uči ga da pleše. 
Kada su ruke na jednoj telo okreće na suprotnu stranu. Oslobadja mesto svom partneru. 
Da bi mogao da je obavije, da je dodirne, da oseti ritam da pleše sa njom.... 
Potrčala je držeći vazduh za ruku. 
Kao da leti, kao da sanja. On je i dalje tu, hvata je za stuk i podiže... Okreće i.... 
Zaustavila se, glavu spustila ka grudima pa obgrlila butine. 
Sela je na pod a čelo oslonila na svoja kolena. 
Fado.... muzika se i dalje čula.... 
A ona je tiho plakala... 


Нема коментара:

Постави коментар