Neću...

Na relaciji večnosti... između neke vrste zabave i inata, bez ljubavi... sa ljubavlju, u okolnostima i krivici koja to nije već je samo izgovor da je sve u redu a ništa nije. Oblak straha, vetrovi želja, zraci sunca koji hlade, da bi podgrejali vreme koje dolazi a da opet bude mestimično oblačno. Bez kiše, bez najvećeg zadovoljstva koje nebo pruža. Prostranstva emocija koje blede, kad jutro donese samoću. Jedno “ neću “. Izbrisati prošlost ili je uramiti, naći pravi ram za nju, ne menjati ga stalno kada naiđe lepši. Biti slika, biti sećanje. Osmehnuti se kad je vidiš i obrisati prašinu sa nje. Lepo je biti slika još je lepše biti ram. 
To je zabeležen trenutak, zauvek urezan na listu papira, na listu masnog papira. 
To nije savest, ona se ne budi lako, ona nekad ni ne postoji, od nje se beži od nje se krije. 
Pokušaj da se više puta objasni nerazumevanje... jednako je razumevanju ako se iz pravog ugla pogleda. Ali nekad ne vredi. 
Nekad je teško napraviti i jedan korak a kamoli više njih. Nekad se jednostavno neće, bez obzira na sve, bez obzira na... ništa. 
Pomoći nekome da razume a da nerazumno ostane tebi nije usluga nije ništa, to je samo igra reči igra osećaja. Vrteška sa koje siđeš i izgubiš orjentaciju. Pa se počneš vrteti na suprotnu stranu ne bi li ti bilo lakše. Ali nije, i dalje se vrtiš.... 
Nisam ja problem ali ja ispaštam, verovatno zato što nisam problem. Jer kad si problem onda ti je lakše, problem si i to je to. Mogu li biti problem ?... volela bih da budem. Tada bih sve razumela... 
Besciljna lutanja... su me dovela nigde. A nikada nisu bila besciljna. Uvek su imala smisla... uvek su imala cilj. Ne umem da govorim ne znam da kažem a puno pričam ono što ne vredi. Možda tako i treba. Suncu i kiši nije potrebno da govore a svi tačno znaju šta kažu... 
I suze... kad rasplačeš nekoga, da li trebaš bilo šta reći, da li taj neko treba bilo šta reći ili suze same govore za sebe? 
Dokazuju dosta toga.... odgovor su na mnoga pitanja. Treba li se zahvaliti tuđim suzama što smo ih izazvali? Da li je to vređanje Ili zahvalnost? Zahvaliti se na emociji koja je prirodno proistekla iz tebe.... 
Drugo “ neću”. Kada izbrišeš reči koje su napisane izbrišeš ih samo sa mesta na kome su bile napisane ali ne iz glave. 
Loš trenutak, loše vreme. Koje je vreme naj lošije, šta je dobar trenutak? Vreme brzo prođe a trenutak kao da ne postoji evo i ovaj je prošao... 
Na relaciji večnosti... između onda i sada treće “ neću” je bilo I kiša i sunce i suze. Bilo je sve a nije vredelo ništa.