Nesto pre pet sati...
Cekao je... Izasla je iz zgrade I ugledala osmeh I oci...
Sve je prestalo da postoji, sve sem njega.
Ni jedan problem nije bio toliko tezak niti vazan kao njegove tople reci pune nade...
Dobila je devet belih cvetova I kisu I tri reci ...
Dobila je I baru, preskocila je prstima... Poljubio joj je ruku I dlan...poljubio usne.
Vratio joj snagu I energiju koju su joj oduzeli tog dana.
U tom trenutku na samoj granici straha I savrsenstva osetila je kolika je njegova ljubav prema njoj...
Niko joj nikada nije nacrtao kisu zato sto bas tog dana nije padala... On jeste.
I zato je poseban!
Нема коментара:
Постави коментар