Dokle god sunce bude na toj strani on će obasjavati tamu. U zavisnosti od toga na šta pada stvaraće razne boje. Možda će se reflektovati i proširiti svoju svetlost po čitavoj tami. Tami će biti svejedno ona je bila tama i pre svetlosti... Ali oči naviknute na svetlost, oblike boje, na nešto drugačije od tame, očima će nedostajati sunce koje je probilo tamu. Tmu u kojoj su stvari izmišljene i yamišljene na osnovu onoga što ona dozvoli da se zamisli, da se vidi. I posle tog svetla će oči videti, naviknuće se na tamu, lagano, prilagođavanjem možda čak i lakše nego na svetlost. Očima ponekad treba tama. Da se odmore, da se opuste i zaborave na boje, oblike i veličine. U mraku je očima sve isto... svejedno. Sve je iste boje. Očima se ne mogu opipati oblici to već ima veze sa dodirima.
Ali kada su oči zatvorene i kada je u mislima mrak dodiri se osete mnogo jače... mnogo intenzivnije. Tada se pojačava čulo sluha a telo oseća i vazduh. Oseti da se nešto nalazi oko njega čak i kada je udaljeno. Čuje svaki šum i oseti tuđe otkucaje srca kao da kucaju u njemu. Oseti nameru ali ne zna... nije siguran.
Pojačava se osećaj nesigurnosti pa telo potpuno zatreperi spremno da oseti sve ono što ne može da vidi. Kada se toj tami doda glasna muzika u ušima, tada je celo unutrašnje biće paralisano. Ne vidi i ne čuje, može samo da oseti. Uplašeno je i hrabro u isto vreme. Vodi unutrašnju borbu sa sobom. Želi da vidi i da čuje. Boji se i želi da što pre oseti ono što nije tama i ono što nije melodija u ušima. Tada i najnežniji dodir boli. On je neočekivan i telo nije pripremljeno da ga doživi, da ga oseti i ono što se proizvede u njemu je neizmerna bol i potreba da što duže potraje i što pre prestane da traje. Kapljica vode koja nežno u toj gluvoj zaslepljenosti klizi niz vrat preko ramena sa unutrašnje strane ruke proizvede takav doživljaj u telu kakav se drugačije ne može osetiti... ni sa milion kapljica vode...
Isto je i sa zaljubljenošću...baš tako biće deluje na nju... što smo u većem mraku i što smo više slepi i opčinjeni muzikom to je više osećamo ... bez obzira na hiljadu kapljica vode...
Zrak svetlosti probija tamu.... Tami to predstavlja nešto mnogo veće od sasvim malog i tananog zračka svetlosti. Svetlost ubija sve izmišljene slike koje se stvaraju u tami....
Нема коментара:
Постави коментар