Uska zelena haljina, pripijena uz telo. Ističe sve ono što je potrebno. Umereno, lepo, nimalo provokativno ali beskrajno privlačno. Rub haljine se završava negde ispod kolena. Lokne u neposlušnoj kosi i ruž crven... krvav. Korača, upornim žustrim koracima. Kuda??? Pravac je nepoznat. Nimalo bitan. Ono što skreće pažnju su koraci, ne put kojim ide. U levoj ruci drzi cvet u desnoj štap, na stapu vreća. U vreći mućak. Na samo jedan korak od nje nalazi se provalija koju ne vidi jer joj je glava u oblacima, ona gleda nebo, raduje se novom danu, pticama, oblacima i suncu koje je iza nje... ne vidi ga ali je greje. Kraj nje stoji pas. Verna životinja. Najbolji prijatelj čovekov. Nije preterano raspoložen, trčkara za njom i laje, laje na nju. Počeo je i režati. Krvoločno oštre zube zariva u njenu nogu ne bi li joj skrenuo pažnju, pokušavajući da je zaustavi...da ne hrli ka ponoru. Nikada se nije saznalo sta se na kraju dogodilo...
Ali jedno je sigurno... Bilo koji broj pomnožen sa nulom daje opet nulu. Nula je uvek samo nula.
Нема коментара:
Постави коментар