Različitosti ...

“ Griža savesti je pitanje izbora. Ne moraš da patiš od nje ako ne želiš. 
Gluposti, griža savesti nije pitanje izbora, niko ne bi izabrao da se oseća kao da mu se život pretvorio u močvaru čežnje i bola. Svakim delićem svog bića bila je svesna opasnosti ponovnog susreta sa njim... ali je na kraju krajeva, ipak znala, da će to učiniti.” 
Izopačenost. Sve ono što se razlikuje od standardnog po mišljenju svih, većine. Ma svi mi imamo onu drugu stranu koja se ne zove izopačenost nego različitost. Svet za sve druge i svet koji postoji samo za nas i koji možda poželmo da podelimo sa još nekim... ponekad, neke... neke male scene koje se kriju iza nas. Pa se pokajemo što smo rekli i govorimo o njima da su šale. A jesu li? Sa kim smo se tada našalili? Da li je toliko bitno da neko shvati našu drugu stranu, da je prihvati da je ne vezuje za sebe , da je prihvati kao deo nas...kao deo mene. Jesam li izopačena samo zato što sam drugačija i imam način koji nije isti kao tvoj? Da li sam to isto kada ne kažem a žudim za tim ili tajno razmišljam o tome? Jesi li ti? Šta??? Nemaš ništa, baš nijednu misao ili želju koja se kosi sa konvencijalnim principima, sa društveno prihvaćenim stvarima? Ha? Ok, napadaćeš me da bi se odbranio braneći se od samog sebe i svojih unutrašnjih divova bizarnosti koji su počeli da izbijaju iz tebe, baš sada, baš ovog trenutka dok razmišljaš o svemu pogrešnom što se krije iza tog zida samopouzdanja. A kad odeš kući i sam sa sobom počneš da prevrćeš po izgužvanim stranicama razmišljanja zatekneš lopticu od papira koju kada otvoriš počnu da se bude u tebi podjednako snažno požuda i bes. Nisi ti to generalno ali isto tako generalno razmišljaš o tome u ovim tihim trenucima samoće. I boli te i prija ti. Ali ne shvataš, sve što prija ne može da boli. Možda je samo tako nazvano, to mu je šablon, znaš koliko šablone ne volim. Samo to i ništa više. Nametnuto ti je da misliš da te boli, jer je ispravno da takva situacija boli al gle čuda tebi prija i to nije bol. Ne mora da znači da je onako kao što piše ali znači da je onako kako osećaš tu nema sumnje. Jesi li izopačen zbog toga? Prihvati to da... nas ne privlači samo svetlost, ponekad nas privlače i hladne protivrečnosti karaktera i sumorno ćutanje. Ili duboko razumevanje neke zajedničke tajne. Iako je... pitanje prikladnosti sasvim izlišno... 
Najbitnije je da kažeš istinu. Pre svega sebi... a drugima ako odlučiš. Ukoliko te nakon toga ne prihvate ili prihvate ti nećeš biti ni više ni manje ti, bićeš jednako ono što si sada. Svi mi želimo zabranjene stvari. Svi to rade...svi žele...nešto. I žulja nas potreba da ih kažemo, pokažemo... oživimo. I to nije ispovest, nazovi to kako hoćeš ali nije tu reč o veri ili o moralu već o toleranciji, o toleranciji prema sebi iako um na kraju uvek nastavlja sa protivrečnostima. 
Sigmund Frojd: “ Ljudi uživaju u veoma različitim stvarima, draga moja Mina. Na primer, ako bih ti satenskim trakama vezao ruke i noge za stubove kreveta a zatim polako vodio ljubav sa tobom dok ležiš tako gola i bespomoćna, nemoćna da se pokreneš, predajući se tvojim mračnim, sirovim porivima, čak bi i ti to možda smatrala erotičnim.”