Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila.
Dve veceri pre susreta i vece pre susreta koji je trebao da se dogodi...ili koji ce se dogoditi. Razgovor izmice kontroli. Kontrolisanje raste a samim tim sto se trudi da poraste...smanjuje se. Pucaju po savovima oboje i iz njih izlazi... strast. Ona koja nema vise gde da bude, ona koja je probudjena i vise ne moze da spava... Savladati je... Kako? Treba li je savladati... zasto?
" Krenuo sam a ona je zamnom doviknula: - Vi cete uvek biti jedini covek za mene- u mom zivotu nikada nece biti drugog.
Uzasne reci! One su dokaz koliko sam je povredio. A bilo je tu nesto jos i gore: Uzivao sam u tim recima! Uzivao sam slusajuci to priznanje moje moci nad njom. "
" Senzualnost je kucka koja grize oko nasih nogu! I kako lepo ta kucka zna da moli za parce duha onda kada joj je uskraceno parce mesa"
- Necu moci dugo.
- Ok.
- Kako si veceras?
- Dobro sam ili mislim da sam dobro..Ti si uvek dobro.. ne moram da pitam.
- Jesam.
- :-*
- Ne jos uvek...
- Nisam nista rekla, nisam... to je onaj kobajagi, koji ne ide nigde čak ni u usta.
- Jesi li primetila da od onog komentara nisi napisala jednu reč nijednom... određenu reč...?
- Ne.
- Ili je izgovorila u razgovoru...
- Rekla sam. Juče u parku dok sam pričala sa tobom.. gledala sam u nebo u kišu i izgovorila je ali nisi me čuo, nakon nje si mi rekao da te ne prekidam.
- A posle toga... zašto je nisi nijednom izgovorila? Jer se ne igramo?
- Ako piše “jer” onda na kraju ne ide znak pitanja dakle konstatuješ... mislim da je to razlog, ja sam uplašena malo..
- Jer se ne igramo - skraćeni oblik pitanja Da li zato što se ne igramo? Tako da može biti pitanje. Nisam od onih što mešaju jer i jel.Cega se plašiš?
- Jer je uzročno i ne može biti upitno jel je upitno i ne može biti uzročno.. plašim se..Da li je pametno da i kažem čega se plašim?
- Zeliš li da kažeš? Ako ne želiš neću pitati...
- Veruj mi da ne znam, samo to nije strah od tebe.. to je strah da se ponovo ne naljutiš.. onako da te ne uvredim... ne želim to, ni tad nisam zelela.
- Znam.
- Ja sam ti prijatelj... a ne neko ko hoće da ti zavuče nešto.. negde..
- Da li si danas osećala ljutnju u mom glasu?
- Da, na početku razgovora.
- Mislio sam da mi verujes kada kazem da nisam ljut...
- Verujem ti, ali.. pitao si me da li sam osetila, jesam, verovatno zbog situacije u kojoj sam bila ceo dan.
- Kako ti je kuk? Mažeš li?
- Hvala na pitanju, napisala sam ti u poruci između redova, nisam se ni setila da me boli, od jutros nešto drugo mi je zaokupiralo pažnju.
- Sad znam gde si to napisala izmedju redova.Da bol prekrije jače osećanje, odnosno i jači bol.
- Može i tako da se kaže.Nisam mazala nokte dva dana.
- A ne, ne smem da prisustvujem tom činu, znaš da to pogubno utiče na mene...
- Ok ostaviću za neko drugo veče. Jesi li izbrisao moje slike?
- Ne.
- Jesi li ih gledao?
- Ne.
- Dobro. A onu danas isto nisi gledao?
- Video sam šta je, ali nisam gledao kao one ranije kada sam ih dobijao...
- Ok. Jasno mi je.. Izvini što sam ti je poslala kad nisi želeo da je gledaš.
- Zelim ja da ih gledam...
- Nemoj.
- Kao što sam i juče želeo i dan pre toga i dan pre toga...
- Pusti... nije važno...ššššššššš.
- A, ne...!!! Pitala si sada ću reći.A ti? Da li si danas gledala oko?
- Ne oko TEBE... gledam te stalno.
- Na slici ili u svom svetu?
- Na slici. A u mom svetu samo u snovima.
- Kako se zovem u tvom svetu?
- Tako isto.. kao I u zajednickom svetu.
- Hoćeš li mi pričati o svojim snovima?
- Hoću...zašto da ne?
- Voleo bih da čujem... odnosno pročitam...
- Zeliš da ti ispričam moj san sa tobom?
- Da, molim.
- Uglavnom te sanjam svake večeri, nekad se jasno setim a nekad ne vidim samo čujem.. i tvoj i moj glas... kao da sam posmatrač sa strane.Sanjam ono čemu smo pričali samo da se to dešava uživo.Prvi put sam te sanjala kao psihoterapeuta kod koga sam na seansi.. to je bilo posle čarapa.
- Sa sve kaučem?
- Da ali ja nisam ležala nego sedela onako obučena u uniformi i zavodila sam te.
- Jesi li me zavela u tom snu?
- A ti si bio zavaljen u fotelji boje bele kafe sa braon drvetom negde negde..nisi gledao u mene. U rukama si držao plišanu kucu i sve vreme si je čupkao i gledao u nju. Bilo mi je čudno što si nosio teget duks sa crvenim crtama i belim natpisom nekog košarkaškog kluba, to mi nije išlo uz tebe. Nijednom me nisi pogledao... samo si pričao, analizirao me, ali ja nisam prestajala da te zavodim.. nisam uspela.
- Hm, to sa duksom i ne gledanjem ne liči na mene, ako će ti biti lakše.
- Lakše mi je...a san koji mi se više puta javljao je onaj...
- Koji?
- Gde ja sedim ispred vrata u tvojoj sobi iz kojih dopire jedina svetlost.. oči su mi vezane, kao da ne treba nesto da vidim a ti odlaziš i puštaš muziku i jasno vidim tu scenu u glavi svaki put i u snu sam osetila tvoje dodire.. ta priča je uticala na mene, čini mi se jako puno...
- Plaši li te to? Kako je uticala na tebe?
- Ne. Zašto bi me plašilo?
- Zato što kada sam se juče naljutio rekla si da u tom trenutku ne znaš ko si... sećaš se te poruke, ili je to bilo jutros... ne mogu hronološki da složim šta se dešavalo.
- Ako si ti tumač snova a to ima neko važno skriveno značenje volela bih da čujem..Da, znam da sam to rekla jer sa tobom stvarno ne znam ko sam... ja cesto koristim izraz “ citam izmedju redova” ako se secas?
- Ja često kažem da neke stvari volim da čujem, iako znam odgovor...
- Na neki način sam se ponovo rodila.. dozvolila sebi širinu, bez ikakvih predrasuda.. u vezi nekih tema o kojima nisam imala pojma.. zadovoljan?
- Da. Da li si sada mirnija nego juče?
- Ne potpuno...
- Znaš da neko vreme neće biti isto, ali to ne znači da sam ljut.
- Razumem.
- Jesi li se naježila?
- Ne.
- Dobro.
- Jesam li trebala?
- Ne, samo pitam jesi li umorna, juče si slabo spavala?
- Nisam, nisam umorna, lepo mi je, dobro se osećam.
- Ja uskoro idem, rekao sam ti na početku da ne mogu duže ostati. Hoću da ti legneš što pre i da se naspavaš.
- Kad si me pitao da li sam se naježila.. rekla sam ne zato što više ne osećam isto kao ranije..
- Zato sam i pitao, znam da nije isti osećaj...
Sedamnaesti oktobar... noc. Svako od njih dvoje je napustilo virtuelni svet I posvetilo se svom stvarnom zivotu. On je sedeo u fotelji I listao knjigu iz koje je spremao ispite. Razmisljao je da li da cita pesme ili da se fokusira na onaj deo u kome je manje uzivao. Okrenuo se prema racunaru da bi ga ugasio, nervirao ga je zvuk koji je ispustao. Na trenutak je zastao. Zagledao se u folder na racunaru. “ Pod maskom” . Kliknuo je dva puta I otvorio ga. Pred njim su iskocile slike koje nijednom nije pogledao tog dana... Dozvolio je puzavici da se uvuce u njegove misli, dozvolio ledjima da zamislja kako dodiruje svaki prsljen ponaosob... I dozvolio kolenima da ih ljubi... te noci su knjige ostale na stolu a on … On je bio u nekom od svojih svetova ni sam neznajuci kom. Ona je bila iscrpljena. Prethodne noci nije spavala, spustila se u krevet I sugerisla svom mozgu sta zeli da sanja... Polako je pocela da propada u snove u kojima jasno vidi ono o cemu masta...
Osamnaesti oktobar... predvece.
- Evo me.
- Evo i mene.
- Dakle, jesu li noge dignute ili spustene?
- Da se ne ponavljam, poslala sam ti u poruci. I sto je to uopste bitno?
- Zelim da znam u kom si polozaju dok pricas sa mnom, znam da volis proucavanje govora tela.
- Ima li razlike?
- Sta znaci kada osoba skupi noge, savije u kolenima i namesti se u fetusni polozaj?
- Uvek tako sedim.
- Kada smo tek poceli sa pricanjem, uvek si sedela dignutih nogu...
- To znaci nesigurnost... jesam.
- Sada si opustenija sa mnom, zar ne...?
- Ponnekad, s vremena na vreme, kad osetim... onda je sve ok... kad počneš da tvrdiš pazar tad...nemam pojma.. osećam se bezveze.
- Da li si se osecala sigurno kada sam ti rekao sta mi je na umu?
- Zašto misliš da ja imam problem sa tim?
- Ne mislim da imas problem, pitam i zelim da znam, da li si se osecala sigurnom, spokojnom, mirnom? Da li si uzivala u samoj spoznaji toga...
- Da.
- Gde?
- Stojim naspram tebe i gledam te u oči... dva koraka između nas, napravila sam jedan korak i malo spustila glavu, sasvim malo i brzo je opet uzdigla, i dalje te gledam.. i čekam, bilo šta, mimiku, osmeh, jedan treptaj duži od od ostalih.. tako mi malo fali da budem hrabra, i onda... napravim još jedan korak, ti si i dalje kip, ne mičeš se ali su ti usne opuštene, ne smeše se a ja ni ne želim da se smeše.. hoću da te poljubim u usta, najnežnije, najtoplije.. gledam te i krećem... nailazim na otpor i spuštam glavu.
- U levu obrvu, kačeći je donjom usnom, blago, odozdo, dajući ti znak da digneš glavu i pogledaš me...
- Podigla sam glavu.. gledam te i ništa ne shvatam.. da li sada smem da te pitam šta hoćeš od mene?
- Da li si jogunasta da bi te ukrotili? Da li je to tvoj duh koji traži mirnoću u drugome?
- A šta ti misliš?
- Mislim da je to test jakog duha. Samo jaki duhovi traže dokaz da ćeš moći da ih zadršiš pre nego se predaju. Ne mislim da to radiš svesno i namerno... takva ti je priroda...
- Podigla sam glavu.. gledam te i ništa ne shvatam..pitam sebe da li je to značilo nešto??? Ma ne ostani tu i ćuti, muško je... uradiće nešto ako želi...
- Donja usna, obema usnama, blago je obuhvatam i nežno stisnem na trenutak, klizne preko gornje i opet te pogledam, ruka mi je na tvom obrazu, druga na kuku... ko sam ja?
- Pokušavam da uzvratim.. ali držiš kontrolu, jasno mi stavljaš do znanja koliko je dovoljno jer.. ti si Bog.
- U usne, pravi poljubac, samo usnama, utisnut u tvoje, nekoliko sekundi... spustam ruku sa obraza na vrat, sa vrata na rame...osmehujem se, sa ramena ruka silazi niz ruku do boka, ruke su mi na tvojim bokovima, privlacim te polako sebi.
- Zmurim i vrti mi se u glavi.. kao pijana, kao luda, gorim od tvog poljubca.. ne mičem se jer ne smem, ne želim čekam odobrenje..
- Vrat, odmah pod vilicom, blizu uveta, nežno, tako da prvo i posledjne osetiš dah.
- Ovo je kontrolisano nanošenje bola..drhtim.
- Poljubi me, jednom... gde želiš, ali samo jednom i stani... jedna vrsta, da...
- Vrh brade prvo nežno ... zatim je zubima lagano obuhvatim i ponovo usne vraćam u poljubac...Ne smeta mi tvoja brada.
- Dobro je da ti ne smeta, ne planiram da se brijem. Zelis da me ujedes? Ili samo da okusiš moju kožu?
- Ujed će biti onog momenta kad osetim da sam preuzela kontrolu nad tobom u toku... i boleće sasvim malo, uješću te malo ispod ramena.. leve ruke..
- Da li škorpija može da se pripitomi?
- Sve zavisi od želje.. njene. Spustila sam noge.
- Ispod uveta, poljubac, pa šapat, šapnuo sam ti "strast", malo niže sam te ujeo, nežno, tek da se koža malo pritisne...
- Naježila sam se...Kako može da me ljubi i da mi govori " strast" neko ko je ljut na mene..???
- Vrhom jezika podirujem ivicu uha, i blago je očešem zubima šapućući "pokaži".
- Svaka dlacica na telu zajedno sa njenim korenom mi se podigla a osecaj u predelu stomaka se lagano siri...
- U usne, ugrizao sam donju, nežno i odmakao se tri koraka od tebe, stajući uz ivicu kreveta...
- Biće seksa.... JUPI!!! SMEJEM SE... to govori moje unutrašnje ja.
- Tup, tup, tup...
- Ok, ozbiljna sam.
- Ne smeta mi tvoj unutrašnji glas, volim kad ga čujem... samo me interesuje tvoj sledeći korak.
- Provlačim ruke kroz kosu, savijam se i skidam čizme, krećem ka pantalonama da pomisliš da želim da otkopčam dugme ali ih samo uhvatim za gajke i povučem na gore... pratim te, prilazim ti i čekam..
- Jednim prstom prelazim preko tvojih usana,niz vrat, prateći put krvi, uz rub između vrata i ramena, pomeram prst iza tvojih leđa, spustim ga jedan pršljen niz leđa, a zatim vratim uz vrat do tvoje kose i polko zavućem prste u nju... u rame, obuhvatam kožu usnama, par puta ponavljam to pomerajući usne na milimetar dalje od vrata, polako skupljam prste u kosi i blago ti povlaćim glavu unazad, osećaš jezik kako sredinom vrata se penje od grudi ka bradi i na kraju poljubac na usne. Kratak, nežan... Druga ruka je na kuku, pratim liniju farmerki palcem, da bih ga na kičmi spustio malo niže i provukao kroz gajku na pantalonama, prsti se lagano spuštaju na zadnji džep farmerki, utiskujući se u platno. Ugrizao sam ti resicu levog uha. Ponavljam malo grubljim glasom "strast".
- Gubim kontrolu, telo se samo uvija osećaj iz stomaka se proširio na čitavo telo....osećam još nešto... tvoji poljupc,i tvoje reči... bude želju..
- Povlačim ti polako glavu unazad, sve dok vrat ne bude skroz zategnut, žmuriš, prsti ruke na zadnjem džepu farmerki se stežu, još više utanjaju u materijal, blago se pomeraju, prvo malo na gore, zatim unazad, palac se izvlači iz gajke, i ruka putuje ka boku, preko boka, do prvog dugmeta na farmerkama... otkopčavam ga...
- Telo se samo pomera ka tebi.. boji se da te ne izgubi a u isto vreme zeli da ti oslobodi prostor da uradis ono sto si naumio.. trnci mi paraju citavo telo, kosulja zateže grudi... želim da čujem još neku reč..želim izazov..
- Ruka se diže, prstom prelazeći preko dugmića košulje, dva su se otkopčala slučajno, na pleksusu i na grudima, prvo dugme odozgo namerno otkopčavam. Osećaš jezik kako prati jednu od uvijenih linija tvog desnog uha, sasvim lagano, samo vrhom. "pokaži", poljubac u resicu, tako da mi završi među usnama, stežem je između njih. "jedan poljubac" ruka se polako izvlači iz kose, pušta ti glavu... čekam...otkopčao sam još jedno dugme, sledeće zakopčano je tek kod pupka...video sam sliku... divno, telefon mi stoji kraj monitora, tu sam... tup, tup. tup... čekam...
- Ne mogu više da stojim.. guram te na krevet tako da padas oslanjajuci se na lakat, opkoračim te i krećem da te ljubim u ovom ludilu ne mogu vise biti mirna.. jezikom prelazim po tvom vratu, vrhom jezika lagano. Naglo podižem glavu, kosa pada preko tvog lica, gledam te u oči i krećem prema usnama, mahinalno zazmuriš i čekaš... prilazim sasvim blizu i očesam te usnama, osecas dah i krećes ka meni, izmicem usne na kratko i opet se vracam, vrhom jezika prelazim po gornjoj pa po donjoj usni jedva osetno... zastajem i opet te očesam.. gubis strpljenje i zelis moje usne...opet ih izmicem..
- Obuhvatam te rukom oko struka, izmičem se blago u stranu, malo te odignem, zajedno sa svojim telom i prevrnem tako da se nađem na tebi. ruke su ti na mojim rudima, hvatam te za zglobove i spuštam ih na krevet, kraj tvog tela...
- Mmmmmmmmmmmm to tako prija.
- Između grudi, lagano, vrhom usana, zatim iznad trakice brusa između korpi, sledeći ispod nje, povlačim usne po koži do sledećeg dugmeta na košulji... ruke idu ispred usana, košulja je skroz otkopčana, a moje usne kod prvog raskopčanog dugmeta na pantalonama, jedva dodirujući rub gaćica. Gledam te u oči iz tog položaja, Noge su ti savijene u kolenima i petama se oslanjaš o ivicu kreveta, a ja sam na kolenima, na podu pred krevetom.
- Stani... ne mogu..Razumi me..
- Ustajem i penjem se ka tebi... hoćeš da ti pokažem nešto?
- Ne. Stani ne mogu više.. previše mi je..
- Dobro.
- Hoćeš da večeras napravim haos??
- Kakav haos?
- Ne živim sama a ovo utiče na mene razumeš??
- Da. U ivicu usana, sedam na krevet pored tebe.. ne želim da ti pravim haos u životu... ne želim da imaš probleme
- Shvatiću to kako želim.
- Još uvek se nadaš za subotu?
- Rekao je Zevs za Pandorinu kutiju i poslednje zlo u njoj, Nadu ... nego eto.. ja budala.. pa se nadam.
- Plašiš li se?
- NE, rekla sam ti sto puta ali ako želiš da se plašim... ok plašiću se.
- Ne želim, samo pitam s vremena na vreme... neću višejesi li se malo ohladila?
- Od čega?
- Malo se pravimo... od onoga od čega si htela haos da napraviš?
- Ako si ti onda sam i ja..
- Jednom ćeš napisati priču o meni?
- Već pišem...
- Sve si organizovala?
- Jesam pa otkazala, ali zvaću ponovo.
- Zeliš da prespavaš uz mene?
- Naravno da zelim.
- Kad ću moći da vidim delić toga sto pises...?
- Nisam samo ja pisala i ti si :*
- Gde...
- Iza vrata da se najezis..
- Da li su ovi razgovori deo price?
- Aha...da li ti smeta?
- Ne. Kako se zovem?
- Još uvek ti nisam dala ime.
- Odakle krece prica? Gde počinje?
- Od tvoje price...
- Od tada pišeš, od kada si pročitala priču?
- Jednom ces saznati, sada nije trenutak za to. Dakle, vidimo se sutra. Do tada...
- Cekacu te u dogovoreno vreme... do sutra.
- Laku noc.
- Laku noc.
Нема коментара:
Постави коментар