Tišina...

Strast se uvukla duboko, tamo u najveću tamu. Gde nema svetla, nema ni mraka. Postoji sve i ništa baš tamo, na tom mestu. Kad udahneš onda je sve a sa svakim izdahom postaje ništa ali sinhronizovano čini disanje a to disanje jedan život i svaki drugi život pojedinačno...čitav svet, univerzum... 
A stras. Ne tumačimo je kako treba, niti je razumemo. Ne znamo ni da je rasčlanimo a onda kada je prevedemo sa nekog recimo latinskog jezika ona ne znači baš to što mislimo. Izvedena je od reči patior. Ta reč znači patiti. Hm... ne treba uvek sve da ispitujemo, ponekad nam se možda ne dopadne ishod. A opet patnja i prepreke stoje jako blizu, a da prepreka nema libido nikada ne bi bio podstaknut. Podstiče ga prepreka. Naravno, kao što ga i vuče sve što nema, sve što mu nedostaje... Mada... ipak...uprkos...uzalud...svakako...rastužuje me. Čudno mi je, jako je čudno kada samoproklamovani kralj lečenja razgovorom zaćuti. Tada čuješ tišinu jasnije od svake reči, od svakog zvuka i ne zbunjuje te, jasno si čuo, apsolutno sve što ti tišina kaže. Kod nje nema tišeg i glasnijeg ona je uvek istog intenziteta iste boje, mirisa i ukusa ni sa čim slična ni sa čim ista i uvek isto znači. Ne traži joj skriveno značenje jer ga nema, ne tumači je jer je prosta. Sve ti kaže. Ona se ne osluškuje jasno se čuje. Čuješ li je? Da, čujem je. Ranije je nisam razumela, sada je i razumem. 
Strast i tišina, ukus griže savesti na nepcima. Brujanje ega u ušima. Kapljice znoja na čelu. Vrele usne. Nešto se dešava na mestu gde se butine dodiruju ili malo iznad njih... kruto je ili vlažno. Budi požudu, budi želju. Gde? Na svakom mestu kroz koje pulsira krv. Diže, oživljava a opet se sa sobom sukobljava. 

- Nisam sigurna da te razumem Sigmunde. Kako sve to funkcioniše? Ko se sa kim sukobljava? 
- Pa, na primer, ako neka žena neodoljivo privlači nekog muškarca, strast njegovog ida teži da se ispolji. Ali ukoliko norme civilizovanog društva ovu strast smatraju grešnom, ego se bori da potisne id. Međutim, superego bi mogao takođe da se ukluči u tu borbu i da iskaže strašnu samoosudu. Čak do te mere da potpuno zatomi tu snažnu privlačnost. Ipak pokušavajući sve to da obuzda, čovek bi sebi naneo više štete nego koristi. Tu ne bi moglo biti unutrašnjeg mira. Verujem da si sada vrlo jasno razumela šta sam želeo da ti kažem.