Vatrom nije sve sažeto već uništeno...

But I'm still alive ... Koračajući podignute glave, sa laganim mislima koje nisu uništene odbacivanjem i patnjom...preživela sam. 
Bila sam živa i onda u pepelu, možda tada i najživlja. Dok sam ranjena ležala u ognjištu ljubavi koje sam sama napravila. Iako nije bilo vatre, žar je i dalje tinjao, pržio kožu, pržio osećaje. Ali vatra koju ne održavaš ugasi se... jednom se ugasi sama od sebe. Kopajući po pepelu svet ti postaje siv, ti si siv sve je sivo dok kiša ne spere to sa tebe. Onda budeš sivo-blatnjavo-vlažan dok se ne osušiš i tada se sve skori i samo od sebe otpadne. I okreneš se iza sebe pa pogledaš koliko su te ružnim napravili vatra i pepeo. Nešto što je uticalo na tebe da toplotu osećaš kao bol, nešto sto te nije izvuklo iz tog bola nego te je gurnulo u samo središte ognja odakle sva toplota potiče i nije se ugasilo jer je osećalo potrebu da žari nešto da se širi po tebi da te boli, zato je živelo. Ti ne vidiš ti osećaš. Toplotu. Na krivi način okrenutu ka tebi. Previše blizu, previše slabu za jačinu kojom je osećaš, kojom ti ostavlja opekotine na koži. I vreme koje se suprotstavlja tvom htenju da potpiruješ vatru sopstvenim bolom. Ono te umije da bi se ti tako mokar valjao po pepelu tržeći još sasvim malo toplote tamo gde je nema. I svu svoju lepotu, vedrinu i živost pokrivaš tim sivilom misleći da ćeš biti lepši ukoliko upiješ i prihvatiš nedostatke i mane onoga što vatra odbacuje od sebe. Nerealnost uvek nadvlada jasna situacija koja ti saspe hladan tuš po telu, i prisili te da vidiš da te ružnim čini sve ono čega sebično ne želiš da se odrekneš. 
But I'm still alive ... U raskošnom šarenilu svog mamurluka hvataš se za ruku koja ti se pruža. Lepa je. Nežno te dodiruje...tako snažna ruka. Neodoljivo te privlači misao koje se bojiš... i ne prilaziš vatri. Ali je želiš, želiš da znaš da postoji iako možda nikada više nećeš prići, trebaš je. Treba ti saznanje da vatra ipak negde gori. Moraš proceniti jacinu vatre da bi znao koja cepanica je neće ugasiti. Da li manja ili veća? Ne gori jače ono što je veće, to veće vrlo često zna da uguši vatru a manje zna brzo da sagori. Možda nije stvar u veličini, pogrešna percepcija... možda to što u vatru bacaš treba da bude čvrsto, da gori a da pri tom plamen širi svuda oko sebe i time održava vatru, sasvim malo menjajući njen intenzitet... 
Možda... 
Ali vatre uvek ima... But I'm still alive .