Zivot jednog psa...

Gde si pošao??? Nikada nismo krivi ili nikada nismo potpuno krivi... uticali su faktori, drugi ljudi, sudbina...sve je uticalo na situaciju. Nikada samo mi. Sami smo krivi za sve sto jesmo i sto nismo i za ono sto smo bili i za ono što nikada nećemo biti ili nikada više nećemo biti. Nema tu laži, mislim ima je samo je najteže verovati istini. I onoj koja nam prija kao i onoj koja nam ne prija. Isto ti je. Zamisli, sećaš se trenutka koji je prošao, mali pas na ulici, ti žuriš na posao, on je mali i stoji na sred ceste a ti negde duboko u sebi znaš da će ga uskoro pokupiti neki auto. Ko ga jebe kad je glup, misliš u sebi. Vređaš sve ono što se ne meri sa tobom. Ljudi žure na posao to je fakat. Bez obzira što si o tome razmišljao pre tri sekunde, ništa po tom pitanju nisi uradio osim što si pustio misli da se kotrljaju sinhronizovano sa tvojim koracima. Čuješ tupi zvuk, udarac... mali pas cvili. I nema više ni zvuka ni auta... samo ti. Taj zvuk ti zarotira telo, okrećeš se stojiš i gledaš, više ne žuriš na posao, šokiran si. Mali pas leži na ulici. Ti stojiš zakopan u mestu. Vreme prolazi. Tvoj posao nije bliži nego što je bio pre par sekundi. Ali ti više ne žuriš. Prilaziš lokvi krvi i malom psu. Šta ti vredi što si sada tu? Pitaš se ili se ne pitaš ali svejedno stojiš, bleneš i ne mičeš se. Pametan si ko te jebe. Auta već odavno nema. Sam si. Do pre par sekundi je na tom mestu bio život. Jednako bitan kao i tvoj. Zivot koji je mogao da živi. Ti si kriv i on je ali pas je mrtav i to sad nije bitno. Mrtav je. Ti si mogao da sprečiš to ali nisi. Zato što si bio pametan a on nije. I zauvek nisi sprečio taj trenutak. Koliko god puta da se vratiš na to uvek će biti isto. Uvek ćeš ti žuriti na posao a nečiji život će iskrvariti do smrti. A tebi će uvek biti žao zbog toga. I koja je poenta? Ko ti daje za pravo da ne spaseš nečiji život? Ko? Posao? Uspeh? Ponos? Ono što želiš da postaneš? Ono što si postao željom da postaneš? Shvati da je sve što učiniš nešto što si učinio zauvek u tom trenutku jer nikada više ne možeš da budeš baš u toj, u toj istoj situaciji. Sa svakom odlukom ubijaš potencijalne druge odluke zauvek u tom trenutku. Život je ovo sad nije ni pre ni posle. Ko zna koliko života si uništio razmišljajući samo o sebi...