Gotovo uvek napravim problem kada otkrijem da nešto sija. Umesto da mu dozvolim da sija svim svojim sjajem ja mu govorim o lepoti i savršenstvu toga. O načinu na koji ga doživljavam. O osećajima koje budi u meni. I onda se ugasi. Zar da ćutim o tome? Da bi večno sijalo??? Da bi uspelo da me obasja, da osetim toplotu i bliskost tog sjaja? Možda se na taj način ograđujem jer znam da ću ga ugasiti. Da ću ga ugasiti za mene.
Нема коментара:
Постави коментар