Izmišljena priča 10...

Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila. 
" Granice se mogu pomerati. Hajde da pokusamo" 

- Ne.. nego sam to i htela da ti kazem.. necemo se videti. Jel to ok? 
- Ne želiš da se vidimo? 
- Zelim. 
- Onda ćemo se videti. 
- NEMOGUĆE JE. 
- Ništa se ti ne boj... kada bute trebalo videćemo se... ja ne sumnjam u to... Koje sam sada boje? 
- Tamno plave, mleko bele i ruž crvene.. Hocu svasta da te pitam. 
- Pitaj. 
- Ali moras da budes iskren skrozzzzzzzzzz. 
- A kada nisam biooooooo? 
- Da li sam ti bila veca muza pre nego sto si me video? 
- Ne. 
- Zasto me onda nisi NIJEDNOM komentarisao? 
- Saznaćeš. 
- Da li znas da sam se osetila uvredđeno kao žena..? 
- Da. 
- Da... I to je tvoj odgovor, jesam li zaslužila? 
- Ne. Da li si juče rekla da još uvek nisi u sebi proživela onu noć? 
- Nisam, ne mogu da se setim, a kad se setim kao da je trajala mesec dana. 
- Rekla si. 
- Secam se samo scene kad sam jela sendvic i sedeli u dnevnoj sobi i kad smo pričali. 
- Da li si je proživela do ovog momenta? 
- Ne. 
- Da li treba da pričamo o njoj dok je ne proživiš? 
- Pa neću nikada, ne znam zasto... ne mogu da se setim.. samo poljupca u početku.. i tvoj zagrljaj dok sam sedela na stolici.. kad smo dosli.. tad sam imala jedini osecaj.. prihvacenosti.. ostalo se nije ni dogodilo. Da li sam bila pijana? 
- Dobro... nije se dogodilo, ako ti tako kažeš... Nisi. 
- Pomozi mi ne otežavaj, imam li blokadu? 
- Ne, sećaš se svega... 
- Pa šta je onda problem? 
- Aha, na tu blokadu misliš... mislio sam da i dalje pričamo o sećanju... 
- Na koju blokadu mislim? Izgubila sam se, ne pratim te...? 
- Idemo iz početka, da se vratiš, da se ne izgubiš... 
- Ako neces necemo pricati o tome.. meni je svejedno... 
- Nije ti svejedno, samo si ponosna. 
- Zbog cega sam ponosna? 
- Skrećemo sa teme. 
- Odgovori mi, nemoj da me ljutis. 
- Imaš ponos, dostojanstvo, na to sam mislio... ne ljutim se. 
- Ok nije mi svejedno ajde pricaj. 
- Jesam li ti poljubio kolena? 
- Preko carape. 
- Posle toga? 
- Ne. 
- Da. Cim sam skinuo čarape. 
- Onda da. 
- Oba kolena, otvorenih usana, spuštajući vlažan poljubac na svako... 
- Ako su mi oci bile vezane oprasta mi se jer nisam videla. 
- Nisu. A pršljen po pršljen po pršljen? 
- E to nisi sigurno. 
- Jezikom niz kičmu, spuštajući usne na svaki pršljen...Zaista se ne sećaš? Ili se sada igramo neke nove igre? Ujed na butini? 
- Majke mi.. ja ti kazem.. ti si me blokirao.. jedino cega se secam je da si mi u jednom momentu rekao da moje telo dobro reaguje i to je to, posle toga nista nismo pricali i ja sam to gurnula negde kao.. verovatno nesto sto ti se kao muskarcu nije dopalo i zaboravila sam.. rekla sam ti da se stidim... i slusaj me sad dobro, nemoj da mesas zabe i babe.. ovo nema veze sa emocijama i tim glupostima ovo ima veze samo sa poljupcima i nasim odnosom u kome sam se trudila maksimalno a delovalo mi je kao da si razocaran.. pitala sam te par puta nisi hteo da pricas i to je to..Ujeda se secam, nije bio samo jedan. 
- Nije bio samo jedan. Nisam bio razočaran. 
- Prekini, necu sad da slusam. 
- Ej? 
- Nista ej . Stani. To ces mi reci kad ti budes hteo, a ne kad ja moram da izvlacim iz tebe, shvaticu da me sazaljevas... nemoj to da radis..Stani, nisam zavrsila... 
- Ne, to ćeš saznati sama... ima vremena... rekao sam ti onda i kažem ti i sad da nisam razočaran, nastavi, slušam te... ćutaću dok ne kažeš da si završila. 
- Zavrsila sam. 
- Dobro... i dalje pričaš? ili mogu da govorim? 
- Cutim. 
- Neću ti sada ništa govoriti da se ne bi osećala kao da te sažaljevam. Ali ću upamtiti šta si rekla... 
- HVALA TI ZBOG TOGA. Ja cu da ispusim cigaru i idem da spavam. 
- Uredu. Koje si boje? Koje si sada boje? 
- Sad sam bela. Skroz bela. Koje si ti boje ? 
- Jesi li upalila cigaretu? 
- Evo sda cu, cekaj... 
- Crne, skroz, kraj palete crna... 
- Jesam...u jebote.. sta je bilo? Crna je boja elegancije znas? 
- U pravu si... mada je ja malo drugačije doživljavam... 
- Mogu li da znam kako? 
- Prazno, ali ima nečega, samo je skriveno u tom nedostatku svetlosti... kako ti doživljavaš belu? 
- Kao nesto cisto.. nezno.. i prazno.. 
- Potpuni nedostatak i potpuno prisustvo svetlostil... dve krajnosti a opet, slične, prazne... 
- A kad se pomesaju mogu napraviti 50 nijansi sive... buahahahha. 
- Hahaha, nasmejao sam se. 
- I ja...ironicno . Ko zna sta mislis o meni... 
- Nisam to tako shvatio, meni je delovalo kao doskocica... 
- I jeste bila... Savako ima neku svoju frustraciju.. 
- Sta mislis sta mislim o tebi kada zadnja dva dana sa tobom delim ono što držim u sefu? 
- Misila sam posle danasnjeg dana, a za sef :* :* :* 
- Videćeš... polako. Gde? 
- To je ... neprocenjivo, u oba oka i u usta ovlas... samo da osetis da sam bila tu..Odoh. Laku noc. Gde? 
- Uzvraćam. Ovlaš i u bradu... lepo spavaj i lepo sanjaj. Pričaćemo sutra... odmori se. 

Wednesday, October 23, 2013 8:32 PM