Svaka glupost I nepromisljenost su iza mene. To je bio taj dan kada sam htela sve da isteram na videlo. Da operem prozore I ne gledam više kroz mutno staklo. Da odbacim sve staro I prihvatim sve novo. Odrasla sam mora tako. Uvidela sam mnoge gluposti koje sam cinila, bila sam glupa ali to saznanje me nije unizilo, uzdiglo me je iznad svega. Tesko je priznati da si glup. Jesam I to mnogo, onako... pfff... da se I stidim svoje gluposti. Ali dobro, sta sad. Tek sada mogu da krenem dalje. Podignute glave sa osmehom na licu. Hvala svim lekcijama koje nisam umela da naucim iz prve. Neko gradivo je zapravo tesko da se savlada a neke stvari ti jednostavno ne idu od ruke. Sve sam prihvatila I ucila dokle god nisam shvatila. Sad kada znam sve je lakse, zato sto znam da vise nikada to ne moram da naucim. Neke situacije te uporno upozoravaju I otvaraju ti oci a ti neces da vidis ili se bojis da vidis. Tek onda kada pogledas stvarno tako kako jeste, zaboli te ali shvatis. Nisi dobro odradio to I to. Nisu te ozbiljno shvatili, poigrali su se sa tvojom ozbiljnoscu, namerama... bilo cim. Shvatis da ljudi to rade... iz dosade, bilo cega. Pogresio si kakva god da ti je namera bila, nije ispalo kako si hteo. I tek onda kada shvatis da si samom sebi potreban da bi bio srecan ti budes zaista srecan. Ne treba ti niko da te cini srecnim, samo moze da te ucini srecnijim nego sto jesi. Srecna sam. Zaista jesam. Tako sam NARANDZASTA :)
Нема коментара:
Постави коментар