Izmišljena priča 6...

Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila. 

" Reci mi, kada bi mogao da koncipiras sledecu frazu onako kako zelis, sta bi voleo da se dogodi?Sta je to sto jedna osoba moze ponuditi drugoj? " 

" Muskarac samim tim sto je muskarac moze da oslobodi zenu u zeni. " 


- Nisi mi odgovorio na poruku. 
- Rekao sam da te čekam kada budeš došla, neću da sama lutaš po gradu u kome si prvi put i da te posle tražim... 
- Divno. 
- Gde? 
-U celo, zato što si pravi prijatelj i brineš o drugarici. 
-Ja sam divan. 
- JESI. 
- Gde? 
- Ivica usana... pocinjem da te zavodim. I L Y. 
- I L Y T. 
- To sam si i mislila.. Stvarno si ne znam... ne pronalazim reč... 
- Lud? 
- Previše lud... nije ni to...Genije.. GENIJE, TO JE TA REČ. 
- Imam muzu, to je to. 
- Ma da.. kako da ne, to si ti... cist kao suza, bez muze..super, super, super.. prica je sjajna...ali... 
- Ali? 
- Ja te moram kazniti ovih dana i ne dozvoliti ti da se dopisuješ sa mnom da bi imao kad da napišeš te divne priče koje cekaaju da budu napisane.. umesto da ti pomažem, ja te kočim, danas u učenju, u pričama, one večeri sa devojkom... nema smisla.. loše se osećam zbog toga... ti zaista imaš toliko toga da daš...a ovako gubiš vreme... 
- Misliš da su naši razgovori gubljenje vremena? 
- NE. Ali ti imaš toliko inspiracije da je šteta...da sedi i čeka te dok se dopisuješ sa mnom. 
- Mislim da nikada neću napisati sve ono što se desi u mojim svetovima...to je prokletstvo kruga, stalno neki svetovi propadaju da bi se drugi rodili, neke priče se nikad ne napišu, druge se možda neće objaviti...Veceras ces leci u ponoc... 
- Konstatujes...? 
- Uvek ću imati vremena za tebe, nekad manje, nekad više. Ono što si rekla za kaznu, znaš i sama da ne možemo uvek pričati svaki dan, ceo dan, ali ćemo uvek moći da izdvojimo sat dva... 
- Krivo mi je samo što misliš da te ne razumem.. ja zaista imam razumevanja.. a to što imam potrebu da te čujem je.. nešto sasvim drugo i ne volim što tvoje reči zvuče kao izvinjenje kao obaveza...ok je... nemoj ništa pisati.Gde? 
- U usne, vrebam trenutak još od onog tvog u ugao usana...Sve manje si jogunasta sa mnom... primećuješ li...? 
- Ne, jel jesam? 
- Jesi. 
- Zavodiš me? 
- Zavodimo se. 
- A u subotu? Vidjamo se? 
- Sumnjaš? 
- Ne, pitam. 
- Rekao sam da te čekam na stanici. 
- Radnička ulica je gde? Da li znaš? 
- Proveriću, slabo pamtim ulice po nazivima... 
- Proveri i ulicu braće ribnikara ili tako nešto.. 
- Zivim blizu braće ribnikara...Dolaziš kolima? Kako znaš za braće ribnikar, ako nikad nisi bila ovde, a niko te ne vozi? 
- Tražila sam na guglu. Rekla sam ti da ću nešto proveriti, sećaš se? 
- Podseti me. Za šta si rekla da ćeš proveriti... grrr, mrzim kad ne mogu odmah da se setim... 
- Nisam ti rekla šta ću proveravati, samo sam ti rekla da ću potražiti nešto na guglu, ali to nisu bile ulice. 
- Smem li znati šta si potražila? 
- Da. 
- Dakle? 
- Tražila sam prenoćište.. 
- Zašto se nisi prvo meni obratila za prenožište? 
- Ne. 
- Znam da ne bi noćila kod mene. 
- Ali to je nametanje..J 
- Jesi li već našla nešto? 
- Dok je gugla ja mogu naći sve što mi treba … nasla sam. Da li si odmah znao šta sam tražila? 
- Ne, mislio sam da će te neko dovesti kolima do te ulice... nisam znao da možeš da ostaneš tako dugo...Poljubi ili pitaj... 
- :* 
- Gde...? 
- U usta zato što si nemoguć!!! Da li se išta vidi na slici zamagljenog ogledala? 
- Da. Da li ćeš izdržati u subotu? 
- Da. Da li misliš da neću izdržati? 
- Da li su ti noge spustene? 
- Opružene. Da li znaš da nisi bio konkretan sa prethodnim pitanjem? 
- Da. Da li znaš da sam u potpunosti svestan koliko voliš da čitaš izmedju redova. 
- Da. Da li znaš da mi često promakne.. kad me zbuniš? 
- Ne...ako ti i i promakne kasnije ti to analiziraš... 
- Ti me stalno analiziraš... 
- Ne analiziram te stalno... Ponećeš lak ? 
- Da. Imaš li neku posebnu želju osim laka koju bi voleo da nosim sa sobom kad budem dolazila? 
- Da.Misliš li da je pametno udovoljavati mojim željama? 
- DA. Mislio si da te se bojim, da provedem vreme sa tobom koje nije preko dana? 
- Ne...ti slušaš osećanja i univerzum i ne plašiš se... da li se dvoumim? 
- Da, veče ćemo provesti pod istim nebom u istom gradu ali bićemo odvojeni? 
- Ne. 
- Videću ti leđa, zar ne? 
- Da. Ljubićeš mi leđa? 
- Da.Da li misliš da sam slab zbog toga? 
- NE. Da li znaš koliko mi je drago zbog tvog prošlog odgovora? 
- Da. Da li misliš da će subota biti igra? 
- Ne. Da li će biti igra? 
- Ne.Poljubićeš me u ugao usana? 
- DA. DA LI ZNAŠ DA ME JE JEDNO TVOJE PITANJE PRE IGRE DA I NE JAKO GANULO...ALI NISAM ZNALA DA TI ODGOVORIM OSEĆAM SE BEZ VEZE? 
- Da. Znam...Sanjala si me? 
- Da.Ocekivao si jutros moju poruku? 
- Da. Kada si je kucala bila je subota? Odnosno nedelja. 
- Da. Nedelja. Jutro. Hocu li spavati kraj tebe? 
- Da. Da li je vec poceo osecaj u stomaku? 
- Da.. Da li znas da nije ostao samo u stomaku? 
- Da. Da li osećaj prati moje prste? 
- Da. Da li si ti i dalje imun.. na sve te osecaje? 
- Ne...nisam nikad ni bio, samo ih nekad bolje, nekad lošije kontrolišem. Da li ćeš drhtati kada siđeš na stanicu? 
- Pitas? 
- Pitao sam... da li ćeš drhtati kada siđeš na stanicu...? 
- Da. Da li znas kad se javio prvi osecaj.. u stomaku od kad se znamo? 
- Ne. Rećićeš mi? 
- Da. 
- Reci mi sada. 
- Da li znas da me je prvi put prosla jeza kada si nakon price rekao da si musko? 
- Nije fer, mislio sam da ne računamo komentare. Znao sam. 
- Jos tog momenta sam znala da ce se susret dogodoti u subotu ali nisam tacno znala u koju :-) Ok, Sveznalice.. kako si mogao da znas? 
- Sok kada si saznala da sam muško... taj momenat, kada si prvi put pročitala rečenicu u muškom rodu u komentaru, pa se vratila još jendom pogledom preko nje... jesam li u pravu? 
- Mislis odusevljenje... nisam uopste gledala nick... nidam razmisljala ko je pisao.. verovala sam da je zensko, nisam cak ni sumnjala u to i onda se muskarcina u tebi javlja i oglasava..mmm. 
- Mislio sam da prošetaš kuda je junak price prošetao... ali ako si to videla... ne moramo … 
- Ne, zelim da prosetsm kuda je n isao. Obavezno zelim. 
- Nadam se da će biti lepo vremeznam da voliš kišu, ali ja ne bih baš šetao po njoj...ti pitaš, mislim... 
- Da li se plasis da ako ne bude lepo vreme.. necemo moci da budemo zajedno? 
- Ne. Nećemo moći da prošetamo njegovim stopama, to ne bih voleo... 
- Ni ja. 
- Nećeš me poljubiti na stanici, kada te sačekam? 
- Da, hocu u obraz i zagrlicu te. 
- Znam da ćeš me zagrliti. 
- Da li cu biti sama u tvom gradu? 
- Ostaviću te na kratko samu u apartmanu, može? Prihvata li se takav odgovor? 
- Da. 
- Zeliš li da te u nekom trenutku ostavim samu na kratko? 
- NE. Da li ces reci nekome da dolazim? 
- Ne. Da li sam te razočarao? 
- Nije vazno.. 
- To nije odgovor na pitanje... 
- Da. Da li si se ikada osecao kao da ne postojis u stvarnom svetu? 
- Da. Da li je svaki svet stvaran? 
- Ne. Da li bi bolje bilo da odlozimo susret za neko drugo vreme? 
- Zašto to radiš? 
- Da ili ne? 
- Zašto moraš uvek da tražiš nešto što će zaboleti, zasmetati i onda mučiš sebe... mislio sam da oboje želimo da se vidimo u subotu. Ako ne želiš nećemo se videti. Što se mene tiče ne, ne bi bilo bolje.Povređena si? 
- Ne. Samo sam postavila pitanje. 
- Stani sa igrom, misliš da krijem, da ne želim da iko zna za tebe? 
- Ne znam odakle ti ideja.. sve to gore sto napisao???Sta je problem? Samo sam ti postavila pitanje... zaista te ne razumem.. 
- Već si mi postavljala slično pitanje i zasmetao ti je sličan odgovor... 
- Ne mislim nista u vezi tebe i zajednickog zivota sa drugim ljudima niti sebe povezujem sa tim svetom i ne znam kako si sve to zakljucio iz jednog pitanja. Izvini. Necu vise nikada... 
- Nema potrebe da mi se izvinjavaš, nisi meni ništa loše učinila, već sebe mučiš... grešim li 
- Gresis i jako mi je zao zbog toga...Bas si pogresio. Ali nije vazno. Cesto me razumeju kako netreba... navikla sam. Verovatno samo ja znam na sta sam mislila kad sam nesto rekla. 
- Onda ti izvini...stvarno izvini... pogrešio sam... 
- Nista.. samo i dalje ne shvatam odakle taj vulkan... na sekund sam pomislila da si gnevan.. ne znam zbog cega...od mene neces cuti nikada NIKADA da govorim u afektu sta god da sam rekla tako sam i mislila ali pri tom ja ne znam kako shvatas moje reci... ali ovo tvoje malo pre... prosto ne razumem.. 
- Zelim da dođeš u subotu, želim da prošetamo kuda sam ti rekao i da ostaneš do nedelje... ne želim da odlažeš... 
- Ok. 
- Samo sam pomislio da bi dalje igranje sa da ili ne na tu temu bilo loša ideja i da bi ti smetalo. Nisam bio ljut ili gnevan, samo nisam hteo da te nešto povredi, a pogrešio sam i onda je možda izgledalo da sam gnevan. Možemo li da promenimo temu? (ne znam kako se kuca smajli koji trepće okicama upitno gledajući)