I šta će to biti ako kažem? Ili šta će se desiti ako ne kažem? Imam prava na jedno koliko i na drugo. Moja su. I taj dan je prošao i opet će doći mart... još jedan. I opet će mi horoskop reći da je jul taj mesec... i opet ću verovati... neće doći znam.
Ne mogu više... ne želim. Koliko godina je prošlo??? Sad ja brojim. Trebala bih da ga pustim, zbog sebe i zbog njega... Da zaboravm sneg i decembar, da zaboravim sve pesme...osećaje.
Otvorila sam teglu... pustila leptiriće... neka lete. Neću da me više lažu jer... nema ga!
Bacila sam sliku, danas sam je zgužvala... ona u glavi je izbledela... ostala su samo sećanja.
Smiri se, smiri se i... prestani. Ostani tu gde jesi ni korak dalje. Ne treba ti ništa više. Ne treba ti i ne želiš to. Veruj mi da nisi nikada ni želela.
Podigla je noge na stolicu, obgrlila ih je, glavu spustila na kolena. Zašto uvek pogrešim??? I dokle više tako???
Pustila sam ga da ide. Srećan ti put... nemoj, nemoj mi sada govoriti... ništa ne želim da znam.
Gotovo je.
Нема коментара:
Постави коментар