Translate

среда, 11. децембар 2013.

Zamagljeno...




Uh, i to sam završila. Dobro je. Sada idem. Kupatilo, para. Voda se sliva u kadu, puni je. Sapunica raste. Čarape, pantalone, košulja, majica veš...! Jedna noga je u kadi. Čeka da se privikne na temperaturu vode. Koža se lagano ježi. Ima osećaj kao da je neko dodiruje po leđima. Zažmurila je... nije zamišljala samo je žmurila. Sada je celo telo bilo u kadi, bilo joj je toplo. Voda je grlila sa svih strana. Osećaj ...  joj se dopada. Voda, sapunica, cigareta i pivo, muzika u pozadini, suza, jedna, druga... jebi ga....jebi ga2. Izašla je iz kade i poželela da pleše. Ogledalo je bilo naspram nje.. mutno... zamagljeno. Obrisi njene figure su mnogo lepše izgledali tako, kad se ne vide potpuno. Gledala je sebe kako igra. Poželela je da nekome igra, a da taj neko nije njen odraz u ogledalu. Da pusti emociju koju muzika izaziva u njoj. Smešna je. Prestala je da igra.
Snovi. Sanjala je njega. Sanjala ga je... kako je posmatra dok spava. Gledao je toplo i nežno, bio joj je drag. Nije se bojala iako ga nije poznavala.
Jutro. Pet sati, alarm zvoni, čuje ga negde u daljini. Stoji na nekoj ozvučenoj površini i nervira je konstantna vibracija telefona. Navikla je na zvuk alarma, to je ne može probuditi. Ali taj zvuk... PAM! Ne čuje se više alarm. Tačno je osetila trenutak kada će telefon pasti na zemlju. Opet se nije razbio, šteta... Ustala je i rekla dobro jutro, a onda je shvatila da je sama u sobi.
Kafa, četiri cigarete... novi dan.

Нема коментара:

Постави коментар