Neki on koji se meša u... Tu se javlja I unutrašnja borba. Osoba koja po svakoj prilici ne treba da bude važna postaje jako važna. To će moratii da objasni. Ništa ne razumem, pa da, kad bih više čitala sa pažnjom a manje mozgala I razmišljala možda bih I razumela... dobro, vraćam se... čitam opet.
To sam ja tad poželela da kažem, da zadam sebi zadatak da ću se stvarno, istinski zaljubiti samo ako naiđe osoba koja će imati pečat, takav pečat da mu... ne budu iste... ni sa jednim drugim... bilo čim. Ili bilo čijim?
Pozelenela je, iznervirao je. Pritisak joj se podigao na maksimum. Htela je da objasni, da mu objasni neke stvari. U vezi psiholoških karakteristika... i manifestovanja svesti na fizički izgled.
Ne postoje ni... mislim nisu opipljivi, nemaju telo ni figuru. Eto zbog brzine sam... sam pogrešila. Pa sam morala da se ispravljam, da se pravdam.
Ali bio je tu. Kod mene, na mom radnom mestu. Stajala sam naslonjena na zid, nisam ga videla... on mene jeste. U vazduhu se osećalo...zveckanje... misli. Pokušala sam da zaustavim, izgubila sam ravnotežu, ali sam ipak zaustavila. Spremačica je nekoliko puta prošla. Ćutala sam... išla je ona... ona lepa pesma, poželela sam da igram. Smetalo mi je brdo garderobe na meni. Pantalone su bile na podu. Obezbedjenje! Na vratima, iza, ne vide me a ja ih čujem, ali igrala sam, samo za sebe i za njega koji je danas bio tu. Pocepala mi se čarapa. Nije mi žao.
Nije znao da se radi o meni, mislio je da je ona. I ja sam na trenutak pomislila da je ona ali sam ipak bila ja. Da li sam srećna zbog toga? Provlačila je četku kroz kosu izvukla je čitav pramen... nije se bojala znala je da joj u ovo vreme i inače opada kosa. Baterija se ispraznila nije više bilo muzike samo je čula disanje... nije bilo ujednačeno ali je bilo blizu levog uha... on je i dalje bio tu, iako ga nije videla, osećala je da joj pripada, da je deo nje, bar tada u tim momentima je i bio.
Baš na to mesto odu svi svetski putnici... pa i ona. Pravila se da joj se dopada sto. Domaćica!Pravila se važna likovala je, bilo joj je svejedno. Dodirnuli su se kolenima i otac ga je zvao mislio je da je ona tu i pozdravio je, rekao je da će joj preneti. Zašto ona nije bila tu? Zao mi je! Volela bih da je uvek tu. Znam da bi bila srećna i on, on bi bio još srećniji.
Taksi... do sata. I tamo Fuck you ... melodija. H. zaboravio je zato što je bila u njenoj tašni...
Kupatilo...komad po komad garderobe, voda premotava misli. Sanjala sam opet? Ma da... hoću li se jednom probuditi i znati da zaista počinje san. Da li uopšte želim da se probudim ? Sanjam li sada?
Нема коментара:
Постави коментар