Hmm... Petar ili Dragan... drago mi je da se razumemo i sviđa mi se što sa pažnjom čitaš. Osmeh se rasuo po njenom licu. Nema vremena, pa da... malo sam tužna zbog toga.
Joj... ma... znaš šta ti... napucani, leči nervozu negde drugo!!!
Sada ću mu sve lepo, detaljno objasniti, slovo po slovo, reč po reč, da razume, jer sam do sad pričala na kineskom pa nije shvatio. Užasno me je razočarao. Kakav... mislim nemam reči. Slušaj ......., to što sam ti milion puta rekla... ne daje ti za pravo da se tako ponašaš prema meni. Vređaš me, ako nisi znao... Ja sam te najfinije pitala...
Spustila je glavu i uvukla se u sebe... razvezala je jezik i pustila prste...Eto, izvoli, budi srećan. Bila je jako ljuta. Nije morao tako da joj se obraća....Vrtela je glavom, misleći da će se tako lakše osloboditi onoga o čemu ne želi da razmišlja. Ušla je u svoju sobu. Kafa je već bila skuvana, malo je hladnija nego što voli, ali neće cepidlačiti, bar joj je neko skuvao.
Sad ja treba da pitam...Šalim se... on je u... ma nije.
Jednog proleća princeza Atex je rekla: - Navikla sam se na svoje misli kao na svoje haljine. Imaju uvek isti obim struka Iviđam ih svuda, čak I na raskršćima. I što je najgore, od njih se više ne vide raskrsnice.
Strah, osećaj koji se graniči sa ludilom jer je u situaciji u koju ne može da veruje zdravim razumom, a opet se dešava i opet ne sanja.
I na kraju ono što karakteriše prokletu ljudsku prirodu. Pohlepa. Tinja u njemu, čak i u momentu kada je našao način da se oslobodi progona i da bude potpuno miran on to ne želi. Mora uzeti ono što mu ne pripada, mora videti ono što ne sme i na kraju mu ništa nije važno, dok ne ostvari svoj cilj.... On ubija samog sebe: “ Usmrćen istodobno slovima iz prošlosti i budućnosti. “
Podržavala ga je i silno je želela da i on to vidi, nadala se da je do sada to skontao. Pa i ne može me razumeti... sve i da hoće, kad ja ni sama ponekad ne znam šta hoću da kažem... da se razumemo... znam šta mislim ali ne umem tim redosledom da ispričam. Je..ga... feler...šta ću i takvih nas ima.
Ali ipak u mojoj glavi to izgleda savršeno jasno. To je isto kao sa muzikom, mislim sa pevanjem. Kad ne umeš da pevaš. Pesma u mojoj glavi se čuje jasno i melodija. Sve dobro funkcioniše ali kad počnem da pevam ni sama ne znam o kojoj pesmi je reč. To je tako žalosno. Volela bih da umem da pevam. Makar ispod tuša... da dozvolim sebi da ne pevam na plejbek... nego glasno iz grla.
Telefon... ovog puta nije pao, vibracija je bila isključena.Pali ringlu, stavlja kafu. Kupatilo, prvi mlaz vode preko očiju... fleš...Tuš...šušti. Obgrlile su je misli... sećanja. Osećaj da je neko drži oko struka. Jak mlaz vode je klizio niz njenu levu nogu. Pratio je tu jednu jedinu liniju. Toplota... hladno telo. Vrtlog misli. Osetila je toplu vodu kao da se penje od struka na gore, zaustavlja se ispod pazuha. Sada je ispod levog uha. Stisla je drugom rukom rame. To je bio ujed. Voda je klizila niz njene grudi i spuštala se do...
Boje su išle odozgo na dole. Izvila je glavu unazad. Oslobodila vrat mlazu tople vode. Kičmeni stub je pravio slovo S. Ljubičasto, plavo, zeleno, žuto, narandžasto....fleš.... prekrila je usta šakom. Osetila je miris cigarete... crveno. KAFA!!!
Bosa je istrčala iz kade... ostali su tragovi vode za njom. Hladan mermer. Zakuvala je kafu i projurila kroz dnevni boravak do sobe, nije imala ništa na sebi, zato je jurila. Puter... maslinovo ulje... opuštajuće. Noge... butine, listovi... kako sam zaboravila. Kolena...
Četiri cigarete... kafa. Miris... zadovoljstva.
Нема коментара:
Постави коментар