Ukoliko postoji nešto što želiš reći... U svakom slučaju, na bilo koji način, lepo je pričati sa tobom.
Uh... čitam ponovo i ponovo i ponovo...LEPO JE PRIČATI SA MNOM... i kako očekuje da mu odgovorim posle ovoga a da se pre toga ne istopim i postanem kaša... Sabrala sam se, ne smem sad pokazati slabosti.
Pre svega ću te zamoliti da prevedeš ono što sam napisala,kad taj zadatak bude ispunjen....Možda sam bila prestroga... moram još nešto napisati...Da li je to ok ?
Dobra ideja...
Kad tad će prestati... dobro... Zašto mora odmah da se oprašta od mene i da mi stavlja zagradu? Ja vrlo dobro znam da sve što ima početak ima i svoj kraj... Ali ovako, ovo, previše je...rastužio me je na samom početku, da bih još više vapila za njim...Uvek je najzanimljivije ono što se ne zna ali je neprocenjiv osećaj naći ono što je skriveno..Ćaskanje sa tobom je uvek zanimljivo i jako mi prija. ;)
Hvala! Da znaš da me još drži dobro raspoloženje od juče zbog toga..
Mi smo u odnosu, nekom? Mi? Ti i ja, ti mi?Zbunio me je... totalno.
Ako ne želiš da pričaš o tome, nećemo pričati,
Primetila je da su reči postale mekše, bliskije, nežnije, ličnije. Osećala je kao da ga dugo poznaje. Ni jednog momenta nije pogledala na sat, nije joj bilo važno vreme, nije je zanimalo mesto, bila je tamo u ekranu, bila je slova i on je bio slova. Istim pismom su pisali, samo su se boje razlikovale.
Ako obećaš da ćeš pored svih svojih borbi, inaćenja i ideala naći vremena da stvoriš svoj svet koji ćeš gledati mirno i sa uživanjem. To je mooja sloboda :).
Opet to radi, toliko sam ti glasno u sebi rekla da me ne podsećaš na moje pisanje da mi je više muka... neću da ti kažem i tačka, nemoj više to... I čekaj sad... sve više me podseća na...
Osetila se dovoljno slobodno da to napiše, pa zar do malopre nisu pisali o slobodi, a ovo je bila njena. Osetila je njen miris, ukus... boju. Bila je srećna. Otišla je pod tuš pa na spavanje, jedva je čekala da dođe sutra... Radovala se novom danu.
Sunčano jutro, nekada joj je to smetalo, danas joj je bilo svejedno. Kafa je mamila mirisom. Četiri cigarete, sunce, svežina vazduha. I danas će mi pisati... jedva čekam danas, još uvek je jutro. Posao... kafa u mraku. Čitaće knjigu dok ne prođe vreme kad treba da počne. Muzika... opet ta pesma. Miracle of love... zašto me podseća na njega? Ne znam. Reflektori, ne, svetla, ali u odnosu na mrak od pre par sekundi bili su reflektori. Nije joj smetalo. Bila je radosna, ljudi su dolazili i odazili, svi su primetili promenu na njoj. I ona je primetila. Pauza.... otišla je do kabine, kabine u wc-u. Telefon. Učitava....
Šta me je odalo? A i mislio sam da si bezbednija ako me ne poznaješ :)
Ne konstatuje me, moje insistiranje da ne želim da mu smetam. Znači li to da mu ne smetam? Znači li to da mu prijam? Da želi da komunicira sa mnom? Zašto se onda nije prvi javio? Joj... neću da se gubim u svojim razmišljanjima, želim samo da mi bude lepo i želim... da komuniciram sa njim koliko god bude želeo...
Evo me. Jos 2 receniice i gotova sam. Dobro... čekam. Nemoj se smejati. Hm... verovaćeš mi na reč da neću ?Neeeeeeeeeeeee, ja se smejem.
Klasičan primer žene zaljubljene u egoistu. Situacija u kojoj se muška osoba pred ogledalom, u sebi obraća ženi koja stoji pored njega.
Čekaj da razmislim...Čekam. Pa opet ne mogu da te zamislim ali to mi je draže... lepo je kad fizički ne požnaješ nekog... I pored svega toga je taj neko pametan ;) Jako pametan. Sad mi laskaš. Želiš li još nešto da pitaš, kada završiš onda sam ja na redu i...
Oni su ga doveli... dakle desilo se nešto protiv njegove volje što naziva svojom slobodom. Slobodom koju ne želi, sloboda koje se plaši.
A što uopšte moram da znam kako izgledaš kad te ja zamišljam u svojoj glavi kako ja hoću i kako neću i kako kažeš bilo koju reč slika se menja ali nije ni važno ili možda jeste? Da me ubiješ ne znam... Smiri se, polako, to si htela, izgled nije bitan za to....
Žali za nečim što će izgubiti ili za nečim što je izgubio time što je našao nešto drugo, nešto novo.
Unutrašnja borba, borba ega i osećanja. Ponos i suočavanje sa istinom. Koja je njegova tajna? Šta se to krije u njemu, iza čega se on krije...?
Imaš li ... u svojoj sobi? Samo na knjizi. Ne mislim na crtež, mislim na predmet... Nemam. Kada si poslednji put plakala? Plakala sam u petak uveče. Trudiš se da kada plačeš budeš sama? Obavezno. Koja je boja tvojih očiju?Braon, svetlo braon...
Ipak osećanja nisu ubijena zato što ih ego drži zatvorenim. Ali opet ukoliko ego sazna, osećanja će ga ubiti. Jako mi se dopada ovo poređenje ova borba. Opet, sve to ne mora da bude istina ali ja imam sva prava ovog sveta da... shvatim samo i jedino onako kako ja hoću. Zar ne???
Нема коментара:
Постави коментар