Samouverena osoba sa stavom i istačanim razmišljanjem. Onaj koji analizira i manipuliše. Znala sam da je poseban. On je Bog... a drugi je svevideće zlo, negativac, dok je... osoba koja izvlači iz problema, apsolutna savest svačija...tako da ga doživljavamo kao nas same ali sa one druge strane...svesti.
Ništa mi njie jasno, ništa ne razumem u isto vreme me i zbunjuje. Ah...da napravim pauzu?Hvala ti što me čuješ...u smislu da nije imao potrebe da zbunjuje, apsolutno je jasno da su isti bez obzira na podvojena stanja svesti. Zbunjujuće svakako, za nekoga ko ne prati kao i za one koji prate. Savršeno.
Ovo je jedna celina, jedna rečenica u kojoj sam ja i rađanje svake...Osećaj je divan... letim. Uobrazila sam se... malo me je sramota. Zahvalnost. Pišem... brzo, neću da razmišljam.
Nakon četiri dana više nije mogla izdržati, bila je navučena na njega, trebao joj je... vapila je za njim i rešila je da mu napiše...
Zabolelo me je, pogodilo... joj, nešto mi se dešava u stomaku, u onom, emotivnom smislu, ne znam koliko je pametno da nastavim...
Evo me vratila sam se...Pobegla sam od stvarnosti jer nije tako lepa, pobegla sam i od knjiga jer neke znaju biti toliko depresivne, gde sam to pobegla??? Pobegla sam kod... u njegov svet. Tamo gde je sve nepoznato ali obećava... i nije me strah i ne plašim se, idem za njim, pa gde stignem.Suza... otkotrljala se, napravila je fleku na helankama. Veliki mokri krug, a delovala je tako malo, bila je teška i sjurila se iz oka, ubola je nogu... tako mala suza.
Ne postoji osuda za... koja god bila, šta god uradila ne postoji. Oni daju sebi za pravo da opisuju jednu ženu, na načine na koje ih oni vide ili na načine koji su izmislili, svejedno bilo koji način da uzmemo u obzir nije tačan, nije potpuno tačan jer pisali su muškaraci koji možda imaju decu i koji možda jako dobro poznaju žene, ali nisu bili trudni i nisu žene.
Uvek možeš napraviti novi imaginarni svet čim se prethodni sruši, to je bar lako... i ne, ni jednog momenta nisam rekla da je to zdravo, ali sam sigurna da je korisno.
Imala sam jaku želju da mu pošaljem... I mogla sam samo da je nešto napisao... bilo šta, ali nije, možda je tako I bolje. Možda bih se pokajala, ma ne... ne lupaj iza njega se može kriti samo savršenstvo. Ali seti se... ti ne voliš savršenstvo!!! Ah... da li ću ikada znati šta želim ili ću večito samoj sebi postavljati pitanja I na ta ista pitanja odgovarati pitanjima... Gde se sad nalazim? U mračnom tunelu, ušla sam u njega I ispred mene je mrak, ako se okrenem videću to svetlo na kraju tunela, ali to nije kraj nego početak. Mada... za mene jeste početak ali za nekoga ko ide sa druge strane je taj početak kraj. Eto, zato mrzim šablone. Kraj je tamo gde ti odlučiš da se nešto završava a početak... opet nešto što odlučiš da počinje. Možeš im zameniti uloge u zavisnosti od pogleda na situaciju, u zavisnosti od osećanja... u zavisnosti od vremena... ali ti si taj koji određuje, samo ti.
Poslala sam, još par minuta I... videće. A šta ako se javi? Ne. A šta ako se ne javi?Dlanovi su se preznojili, bili su potpuno mokri, bacila je pogled u gornji levi ugao i videla da je čeka novi mail...
Bila je uzbuđena, srećna i radoznala... Dala je sebi malo vremena. Ai ne... odmah je otišla do maila i počela da čita...
Нема коментара:
Постави коментар