Telefon joj je opet zabagovao, nije mogla da otvori poruku... Videla je sliku... zamišljala je kako podiže ruku i hvata zalet, lagano, sa visine... koliko god može da ispruži ruku, baca ga na beton, na beton ispred nje. Maska pada na jednu a telefon na drugu stranu, pada tačno na ekran i staklo se razbija. Liči na paukovu mrežu a masku neki slučajni prolaznik lomi nogom tako što staje na nju svom svojom težinom ne primećujući je. Sjajna slika u glavi ali telefon je i dalje zamrznut... šteta, nema hrabrosti da tako nešto uradi.
Kome on pripada a kome ona? Iz koje sam ja priče? Čini mi se da vrlo često to radim. Nesigurnost me natera a ja poletna preskačem temu pričajući radosno o nekoj drugoj samo da bi se neželjena izbegla. Šta ja u stvari želim? Izgubiću ga, znam da hoću, previše sam ambiciozna a na kraju ništa ne želim.
Otići će do fejsa, da odigra neku igricu jer svakako ne veruje da će joj se on javiti. Odlučila je ipak da pročita par stranica knjige. Čitala je knjigu “ Smisao noći” koju je napisao Majkl Koks.
Nije ni dozvolila sebi da malo razmisli o tome šta će pisati. Nije htela da ode tako brzo, imala je želju da komunicira, ceo dan je to čekala, ali je odlično znala da se posle njene poruke neće javiti. Htela je da ga podrži a da u isto vreme postavi neko pitanje...Da li će odgovoriti??? Naravno da neće ali nema veze bar sam pokušala.
Čas joge. Ušla je unutra, zatvorila vrata za sobom. Klimanjem glave je pozdravila instruktora i nestašnim pogledom tražila njeno mesto. Narandžasta strunjača. Stajala je sa suprotne strane. Sela je. Skupila kolena i obgrlila ih je. Dozvolila je sebi da još par minuta razmišlja o bilo čemu. Muzika je nadjačala prigušene glasove. Počela je da struji po telu, da ga nežno mazi. Oči su zatvorene, čas počinje. Dlanovi se dodiruju pripijeni palčevima uz središnji deo grudi. Tišina, mir. Osećaj potpune opuštenosti. Disanje. Stomak, pluća, vrhovi pluća, izdah dva puta duži samo ako prija. Rotiranje na desnu pa na levu stranu. Boje prolaze sa unutrašnje strane kapaka, nema misli, iščezle su sada je sva pažnja na mestu istezanja. Nožni prsti. Stopala. Njihovo spajanje i razdvajanje. Članci, nožni članci. Bela iskričava obnavljajuća svetlost. Strugajući dah. Raskoračni stav. Srednji prst između nožnog palca i prsta do njega, izdignuta peta. Obuhvatanje laktova, glava opušteno pada. Čučanj. Ruke između stopala. Nežno se šake spuštaju na kolena ne oslanjajući se na njih. Kružni pokret kolenima šest puta u desnu i tri puta u levu stranu. Pršljen po pršljen od osnove do potiljka, glava se poslednja odiže. Kukovi. Pozdrav suncu. Boje su i dalje tu... misli se rastežu... na ključnom mestu. Miris borovine, kiša pada... miris je jači. Nema ih i dalje, zvukovi se ne čuju. Samo promukli glas instruktora. Vežbe za koncentraciju. Fokusira se na tačku na podu... ona drži čitavo telo. Stomak, pluća vrhovi pluća... Udaranje štapom o panj... Izbacivanje negativne energije. Mnogo je bolje biti sa ove strane, osećaš njihovu energiju. I možeš svoju da raširiš, tako da ih sve obgrliš. Ležeći položaj. Bela iskričava obnavljajuća svetlost... Balansiranje, priprema za obrnute položaje. Vežbe disanja i mišića na licu. Obnavljanje... Zagrljaj.
Divni osećaji... Osećaj sigurnosti i spokoja. Uvek sve moram da pokvarim, eto... samo što sam izašla iz zgrade uhvatila sam se za cigaretu, šta će mi to??? Dobre su.... prijaju.
Нема коментара:
Постави коментар