Da li sam je doživela? Ne. To je pisalo u njoj... retko koje da. Zasto je sve Ne? Nije moguće.... Da li sam to ikada doživela. Da. Upravo sada. Dosadile su joj knjige, sada je želela tajne, skrivene autore, čitala je samo ono što je bilo odbačeno. Videla je u glavi dešavanje.
Zašto se zaposlio baš ovde...i niko nije znao? Zašto sam tražila " Treću knjigu" pre nego što sam saznala da je on tu. Drugi grad...lep je, nisam bila nikada tamo. Kolegijum? Ne, ne, ne želim... Ne želim da mu čujem glas. Slova su lepša. Posao je posao. Kolege.
Kako ume tako, zašto sam se osetila kao da sam i ja to doživela. Koja je to boja? Tamno plava, mleko bela i... crveni ruž. Moram još jednom pročitati, sjajna je. Ah... kako stvarno deluje.
Čitala je mnoge neobjavljene knjige ali ni jednu sa takvim žarom, ni jednu sa takvom željom.
Sviđa mi se šta je Frojd rekao: “ Ne uviđam zašto se mudrost koja je kristalizovano prosto životno iskustvo ne bi smela uvrstiti među tekovine nauke? “ Da li je to pokušavala da uteši sebe? Prošlo je devet minuta.
Želim da ga pohvalim, zaslužio je, možda je i njemu potrebna podrška, objektivno mišljenje. Htela sam da kažem da se senzualnost puno razlikuje od svega ostalog što ona nije. Bilo bi glupo da sam tako napisala. Dopada mi se... naravno na književan način. Lepo piše. Dobro... želim da čitam još, divno piše...
Da li ovaj čovek postoji u stvarnom svetu? Ona sigurno postoji. I on. Čega se krije, šta ga plaši? Jasno je nisu zajedno. Zašto nisu? Zabranjeno... Šema? Nije važno...
Osmehnula se..Nije je to uvredilo. Prepotentan je. Zašto? Sad likuje? Ma ne, ona umišlja. Dobra je. Šta li će se desiti dalje. Dobro piše, i uvek tako da te natera da razmišljaš, to mi se mnogo sviđa. Obećavam da više nikada u životu ništa neću pisati. Posle ovoga me je sramota. Moje pisanje je vređanje svakog drugog dela. On je genije. Zaljubila sam se u njegovo pisanje i razmišljanje. To je divno, zaista. Imam neku čudnu potrebu da mu pružim podršku. On je nadmen ne bi to shvatio. Ali briga me želim, nekako mnogo jako to želim.
Ha... ne verujem.. nastavili smo da ćaskamo, ali sigurno će biti uobražen, tako kao da je ceo svet njegov. Nije važno, analiziranje počinje..Uh... telefon. Užasan je, jednog dana ću ga razbiti i uživati u tome. Danas nije taj dan, sada ga samo molim da što pre učita prokletu poruku.
Nisu ga pohvalili. A mogli su. Šta su čekali? Čekali su nju da stane prva na tanki led i iznese svoje mišljenje. Posle prvog puta sve bude lakše. Ako ništa drugo bar će ostati prva koja ga je primetila. Nije joj samo bilo jasno zašto ga oseća svojim? Kao da je deo nje. Užas! Zašto ga je prisvojila tako, kako je uopste mogla. Na osnovu čega? Mora da se uozbilji i da shvati.
Sad mi ništa nije jasno. Da li se ona zeza sa mnom? Sa njim? Ili sa kim god.. moram se nasmejati. Eto...znala sam...on misli da sam glupa. Pravda me da drugi isto to ne pomisle. Neću da mu objašnjavam šta sam mislila, neka slobodno misli da sam glupa.
Prošlo je. Nema gužve, vreme je za cigaretu... nikotin zove. Obavezno je neko zaustavi na vratima i mora da se vrati i tada je uhvati telefonska gužva, sada je rešila da se neće javiti... jedanaest je sati izmišljena pauza počinje. Wc, kabina, wc šolja, kanta... seda na poklopac, pred očima su joj dve šolje.. iz jedne pije kafu a drugu ne želi da gleda. Nogom spusta, poklapa onu veću šolju... Krije se... jer u wc-u ne sme da se puši samo po kancelarijama, a ona nema kancelariju ona ima ured. Neka... odlično je ovako. Telefon... učitava...mail!
Kuća... kafa... četiri cigarete.... Evo... dobro... šta dobro??? Ne, tu idu velika slova... eto...
Zamislila se i potpuno udubila u jednu tačku na zidu... Zamišljala je... njega.... Trgla se brzo i rešeno počela da kuca po tastaturi...
Moram pre toga da ga bocnem, da oseti ubod ali da ga ne zaboli, samo da ga bocne. Misli...misli...misli...Dakle... trebali bi biti opterećeni matematikom ili veronaukom? Svašta, nisam to očekivala od njega, baš me je iznenadilo. Da li je osetio u bilo kojoj napisanoj reči kako sam ga jako zagrlila? Ne verujem, ali ja sam osetila da me mazi po kosi... od želje... verovatno. To je lep osećaj, nisam ga skoro doživela, moja kosa nije dovoljno nežna da bi je neko mazio. Hvala mu zbog toga. Napisaću mu rebus, želim da shvati, hoću da me razume i onda kada ništa ne kažem.
Pesma joj se jako dopada, igraće, DA ... ispred ogledala ali će pogled na to prekrivati marama, držaće je iznad glave, da izgleda izazovno ali da se ne spušta, tako će biti slobodnija opuštenija. Kukovi se sami izvijaju igraju... svaki put... kad čuju tu pesmu. I dok sede i kad stoje ili leže jednostavno se pokreću, prate ritam. Izvija se i uvija...
Нема коментара:
Постави коментар