Fejsbuk me zove, mislim da ću sada završiti ovaj nivo. Koncentracija kao na jogi. Disanje. Stomak, pluća, vrhovi pluća...izdah dva puta duži. Koncentracija je potpuna, samo još dva kera.. još jedan... i... hmm.. gotovo. Prešla je nivo. Upalila je cigaru. Nanotek, slaba cigara. Ne dimi previše, prefinjena je, skraćena, siva sa tamnosivim prugama. Uživa u njima. Prva tri dima se ne osete kao ni zadnja tri. Sigurna je da su vrlo slične elektronskoj 0.1 nikotina, šta je to...sitnica.
Ona ne odustaje, na momente mi se čini da mi se nabacuje. Svašta, kakva luđakinja. Nezamislivo. To se neće dogoditi.
Tako je očigledno da su njih dvoje vezani...njih dvoje, ne ja.... ne, nego povezani. Posao... naporan dan. Stala je na sekund, napravila pauzu i pitala se... koliko li kafa popiju svi ovi ljudi ovde?...Užas. Koliko ja kafa popijem???
Konačno, kraj još jedne smene. Sat vremena vožnje do kuće. Strah od velikih žutih auobusa.Zašto??? Čega se bojim, pa šta ako mi pozli. Ne. Eno ga, još jedna žuta karta. Minibus. Kuća, kafa, cigarete.
Frojd kaže da nikada ne pišemo slučajno brojeve, svaki broj koji slučajno napišemo ili izgovorimo ima veze sa nama. Hmmm..
Ko je uopšte rekao da dopadljivost i interesovanje za neku osobu mora krenuti od fizičkog izgleda? Možda osobama kojima je potreban trofej za razgovor, za bilo koju vrstu veze... komunikacije... interesovanje...
...to sam radila iskreno sa puno osećanja potpuno sam se posvetila, celo svoje biće poklonila i deo njega pustila vani. Uživam dok ga gledam, uživam dok posmatram taj fenomen osećam se sjajno i budi u meni osećaje koje niko nikada neće jer samo ta pojava, samo to saznanje može da te učini potpunim, može da te učini srećnim. I nikada ne možeš biti potpuno ljut, nikada ne možeš reći ja ne volim, nikada ne možeš reći to nije moje, nikada ne možeš napustiti...
Šta god radio, svakom čoveku prija pažnja.
I dalje se čuje blink,blink,blink... ne gleda, ne odgovara.
Prestalo je, tišina telefona je čini srećnom. Treba da ide. Kupatilo, para, već je pripremila šta će obući, muzika dopire iz kupatila, pali cigaru. Pivo. Laganim pokretima savija čarapu, leva noga, vuče i uvlači malo iznad kolena, butina. Zaustavlja se i prelazi na desnu, isti postupak. Čarape ostaju tu, uzima cigaretu, povlači dim, gutljaj piva. Hvadno pivo klizi niz grlo, dim izbacuje na dole. Hvata čarape sa obe strane i povlaci ih iznad kukova, podiže levu pa desnu stranu, ne u isto vreme, naizmenično to radi. Dim cigarete, pivo, dva koraka do ogledala. Bilo bi divno da dođe. Okreće se, gleda. Košulja klizi sa stolice, njena ruka je povlači, boja cigle, osećaj dopadanja. Petak. Zakopčava zadnje dugme, steze joj vrat, blago, izdržljivo. Tup-taf...Dve trake sa kragne vezuje u mašnu. Duboki struk, bež suknja. Izvlači košulju da se blago presavije oko nje. Trake mašne padaju do ruba suknje. Staviće ogrlicu... braon perle su se isprepletale sa mašnom. Puder. Pali još jednu cigaretu... malo piva, još malo. Tup-taf. Rumenilo, uvukla je obraze... sad naglašava čelo, nos i bradu... blago, jedva primetno. Ajlajner... uvek je govorila lajner. Jedan potez, još jedan. Oči izgledaju veće. Maskara... povuci još malo na gore...žmuri...ne to oko. Tako. Crveni ruž. Parfem. Tup-taf. Izlazi iz kuće.
Нема коментара:
Постави коментар