Poželi...

Išli smo, skupa. Lep prizor...sunce i njegova toplota. Smrzla sam se. Poljubila sam mu lakat, to se desilo sinoć. Nije mi pomilovao lice... Da je bio tu uradio bi to sigurno, i ne samo to, gledao bi me pogledom... onim pogledom...kao kad me ljubi, kad mi ovlaš ljubi usne... Ali nije, nisam mu videla oči. Nisam ni njega videla..nije bio tu. Nedostaje mi.. 
Slagala sam ga, bojala sam se da ne pomisli da sam...

Vratio sam se. Da li bi promenila kraj filma? Ne bih ništa u filmu menjala :) Da li si ti gledao film vikend u Oviedu?Ne... ljubavni film? Pa... recimo. A ti imaš problem sa ljubavnim filmovima? Sa većinom... Uglavnom imam problem sa krajem, živeli su srećno do kraja života.

Patetika, koračao je za njom, nikada dovoljno blizu ali želi je, mada neće da prizna sebi. Nedostaje... da li da rasčlanim tu reč na tri kraće i da iza prve stavim zarez da bi bilo zvučnije? Hoću li shvatiti poentu? Još jedan važan dan... ispred nas je a sutra ću reći opet nam se nije dalo... Dalo nam je se, samo nismo znali da uzmemo, ti zbog tvog straha ja zbog nedostatka ludosti. Bićemo i tad skupa. On i ja. On line. Sa telefonima u rukama... Sjajno. Ma prelepo..  

Javi kada je objaviš. Neću :). Hoćeš :) . Ma ne. Da. Neću je objaviti. Nije za javnost? Jeste ali moram biti anonimna.Misliš da ja ne znam da si to ti :) . Pitanje ili konstatacija ? Konstatacija. Nećeš znati, iako sam ti sve rekla;) ama baš sve. Hoćeš da se pomučim, da zaslužim... Ne... neću da čitaš moje priče...nije to za tvoje oči, ti ne voliš ljubiće ti voliš teška dela, ne tužna, teška...

I svaki put zaćuti, svaki put kad spomenem... ali to me neće zaustaviti jer ja nemam problem sa tim, on ima. Imam tu slobodu da kažem kako se osećam, šta volim i ne volim, šta hoću a šta neću, on nikada neće imati jer je zarobljen... svojim strahovima... 

Proveravas me? Ne. Proučavam te. Smeta li ti to? Ni malo.. Zabavno je :) Do kog si zakljucka dosao? Hm... kako na to da odgovorim sa da ili ne? Nisam rekao da je igra gotova...Jos uvek igramo? Dok ne kažem da je gotovo.Ok. Može li strah da prija? Da. Može li sloboda biti strašna? Ne. Da li treba da se voli ono sto se ima kad se nema ono sto se voli? Nisam kompetentan da savetujem o osećanjima... Da ili ne. Logičan odgovor je ne. Znaci ne. Konačan odgovor je ne.

Kako je namazan I bezobrazan. Divim mu se. Tako je... hmmm... nemam reči. Dopada mi se jako, jako, jako... Da li sam upala u paukovu mrežu? Jesam. Da li ću mu pokazati? Ne, ne i ne. Neću sigurno. Nećeš me nadmudriti ti... ti... ti...đavole jedan.

Prevalio je te reči... rekao je da će poželeti... Nasmejala se. I ona je poželela... Sada su zajedno sedeli na trećem... ispred nekih vrata. Pričali su i smejali se, poljubila ga je u obraz. Bezuslovno su se voleli i verovali jedno drugom... i da... nisu živeli srećno do kraja života...