Opet se javio... Palo joj je na pamet da je on u stvari... Od jednom, iz čista mira je počela da razmišlja o tome. Još od prethodnog dana joj se to vrzma po glavi. Nije hteo da je uvredi kao... Ali nije mogla da shvati da se svet ne vrti oko nje... Mislio je da ne razume poentu i onda, onda je našao način koji će je usmeriti da razmišlja onako kako on misli da treba. Pojavi se samo da začačka... pa posle da rešava stvari.
Čekam odobrenje :) Naravno da možeš :)
Ne boj se, saznaću ja sve što me zanima.
Mozda Apdajkov Brazil...Namerno sam napisao svaku reč u prošlom mejlu da vidim tvoju reakciju. Da li misliš ta sam nepravedan ili upravu? Ne mogu da mislim o tome da li si u pravu ili ne. Svako ima svoje mišljenje.Čovek je slobodan samo onda kada je spreman da sve izgubi, a to je velika cena. Želim ti prijatan dan ;)
Objašnjava mi, oseća potrebu za tim... Ne želi da se osetim odbačenom ili ignorisanom, hoće da mi kaže da će mi uvek... čita mi misli i ponaša se onako kao... kako sam želela da se bilo koji muškarac na ovom svetu ponaša prema meni.
Legla je da spava, misleći o njemu. Ajde, ajde... ne razmišljaj nego spavaj. Jutro. Pet sati... novi dan. Kafa... četiri cigarete. Posao. Ne, ne mogu da izdržim iako znam da je suviše rano, prsti me ne slušaju, sami pišu...
Dobro jutro! Dobro jutro.Otkrices mi tajnu? Znaš li zašto razgovaraš sa mnom? Proveravas me?
Uuuu, čoveče, ovo je čarobno. Naravno da znam zašto komuniciram sa tobom... toliko si poseban...
Vrati se. Necu. Vrati se...
Poklopila je lice rukama i bilo joj je muka... zbunila se. Nije očekivala... ništa slično ovome. Mislila je da su ta .... nekog... ili nešto slično tome... Ali, ovo više nije bilo ni malo naivno.
Zašto tako burno reaguješ? Nisam te uvredio...da na trenutak promenimo temu? Što ti se ne sviđa tema?Ja nemam ništa protiv da nastavimo. Osmehnuo sam se par puta. Da li sam prošao test ili me još uvek testiraš? Ja auvek testiram ;).
Čega se plašis? Mene? Ove mene ovde??? Da te možda neću prihvatiti ili da ću te osuđivati... ne shvatam zašto je toliko kontradiktoran.To je bilo veliko razočarenje. Prvi put me je stvarno povredio. Ne njegov postupak niti njegova iskrenost, nego samo saznanje da sam jedino ja to želela, mislila sam da je bar ovo, da je ovo zaista obostrano. Srozala sam se... potonula... potonula sam skroz. Raspolozenje je palo na minimum.... lepo je rekao. Šta sam želela da budem? Nešto više? Možda. A šta je to više? Ne znam, ali znam da nije trebalo da se ovako osećam...
Da li te zavodim? Da. Želiš li da se zaljubim u tebe? Ne. Nismo se tako dogovorili.. Nismo se nikako dogovorili ja ne znam da izaberem. Onda ništa. Kukavice. Već sam ti rekao, ništa me ne može isprovocirati... Svejedno i dalje mislim da si kukavica. Ne misliš... Jak na recima. Mislim. Uživo si manji od makovog zrna. Hoćeš još dugo ovako? Ne, zato što se ne daš isprovocirati ;)
Legla je da spava, nije imala vremena da razmišlja, čim je legla zaspala je. Kafa... osmeh na licu, umivanje uz muziku... tuš... raspevana melodija je odzvanjala iz kupatila. Haljina je kliznula niz telo, cipelice... satenska traka... naravno vezana u mašnu. Šminka, dva poteza. Kafa i dalje čeka. Pali računar i dočekala je njegova... psihoanaliza. Uzbuđenje je raslo, nije mogla da dočeka momenat kada će početi da čita...Wow... ostala sam bez teksta... ovo se zaista ne dešava. Na trenutak se uplašila, pa se nasmejala i tada su je prošli trnci... Pogledala je na sat, zgrabila tašnu i u pokretu naprskala Moschino love love...
Smejala se, nije joj ništa bilo važno, ništa nije čula, osećala je samo.... Moschino love love...
Нема коментара:
Постави коментар