Nepromišljeno...

Samo te molim da me pustiš, da me ostaviš na miru večeras... zauvek. Ni sama ne znam šta hoću I zato nemoj da me pitaš. Ako me pitaš reći ću ti I ono što neću... ne, neću te uvrediti, slagaću te, zato što verujem da još postojimo. Mislim da smo oboje stavili maske I da se krijemo iza njih. Nema, više ničeg nema. Prestalo je. Eto tako, odjednom se ugasilo. Sada se samo lažemo zbog prošlih dana ili možda zbog budućih.

Dragi... vrlo dobro znam... Nemoj da ti bude žao, nema zašto. Mi nastavljamo da živimo isto kao I do sada. Sve će biti dobro... Znaš, jel tako? Jasno ti je da sutra neću doći, ne zato što sam ljuta već zato što si mi pomogao danas da shvatim... da ne treba da dođem. Ćutao si, to je bilo sasvim dovoljno. Zbog tvog odsustva u današnjem danu imala sam dovoljno vremena da razgovaram sama sa sobom. Mislila sam razmišljala I da... odlučila. Izvini, izvini molim te što sam te izostavila u vezi tako važne odluke, izvini što sam sama donela odluku. Meni ne treba... ja ne želim da se neko tako ponaša prema meni. Ovog novog tebe ne poznajem I ne želim da upoznam, ne sviđa mi se. Mislila sam da će mi se svaki ti jednako sviđati, sad sam videla koliko sam pogrešila.

Nemoj da misliš da te ostavljam... ma ne, ni slučajno, ja se samo povlačim, da ne bih povredila tebe a ni sebe. Sad sam slagala, slagala sam raspored reči u rečenici, izvini, ponovo sam počela da lažem...

Čekala sam poziv u autobusu... to je bila zadnja šansa... Zaspala sam I probudila se a on nije mrdnuo, nije ni zabagovao...slika na ekranu je ostala ne promenjena... Slušalice su ispuštale dobro poznati smirujući glas. Tužna pesma...

Hope there's someone Who'll take care of me When I... will I go...
Jedna suza... jebi ga.... druga suza... jebi ga 2. Rukama je poklopila lice a Antony je I dalje pevao...

Oh I'm scared of the middle place... Between light and nowhere... I don't want to be the one...Left in there, left in there...