Da li da ti pošaljem šifrovano pismo pa da mi ga rastumačiš da bih konačno mogla da shvatim sebe? Šta sam htela da postignem? U pravu si, htela sam da pobegnem, da ne moram da se suočavam sa tobom... Da ne moram da ti kažem zašto sam to uradila.
Zašto smo toliko isti? Zašto namerno povređujemo jedno drugo? Tako se hranimo, tako pojedemo jedno drugom iz tanjira... da bi oboje ostali gladni. Onaj ko je gladniji uvek jače ujeda. Onaj drugi cvileći pobegne. Jesam li pobegla ili sam ja tebe ujela?
Hoću prostor u kome mi trebaš, hoću moje vreme popunjeno tobom, hoću moj izmišljeni svet čiji si ti narator a opet hoću da budem svoja, da budem Ja. Hoćeš to I ti, ali mi to govoriš na nekom drugom jeziku. Sada moramo meriti koji je jezik stariji I ko je više u pravu.
Neću ništa od tebe, jer je sve tvoje svuda oko mene, neću da gledam tvoje oči jer je moj lik u njima, neću tvoje dodire jer me svaka kapljica vode dodiruje kao ti.
Hoću da budem sama, sama sa sobom I da onda dođeš ti I da budem sama, ali sama sa tobom.
Svaku si pesmu izmislio I namenio je meni, ne prođe dan a da mi ih ne otpevaš... a ja se topim, pa budem jogunasta, pa se opet topim dok se ne naljutim... A ti, ti nemaš osećanja.
Kažeš kad si bio mali plakao si jer su ti zla deca ukrala loptu. Tada je došao jedan vrač I rekao ti je da će ti vratiti loptu ako mu daš nešto za uzvrat. Ti si mu rekao da ništa nemaš osim suza I dao si mu ih... Dok je on sakupljao suze greškom je I osećanja uzeo a ti nisi primetio, bio si zaokupljen tvojom loptom...
Ja sam ti hiljadu suza dala a ti nisi hteo da me utešiš da bih ti nešto dala za uzvrat... a ne znaš da ja tada ništa nisam imala osim suza I osećanja... trebao si da ih uzmeš jer ja... ja ih imam dovoljno za ceo ovaj svet...
Нема коментара:
Постави коментар