Postoji...

Zar postoji nemoguće?

Da. Postoji, samo onda kad ga uokviriš tim slovima i daš mu na važnosti više nego samom sebi, svojim mislima i mogućnostima, samo tada postoji u drugačijim situacijama ne postoji.

Zar postoje stvari do kojih ti je stalo a od kojih dižeš ruke?

Da. Postoje, samo onda kada si dovoljno umoran da se boriš sam sa sobom i kad misliš da si jedini koji se trudi ili misliš da je to tvoj maksimum, da se više od toga ne možeš truditi... ali ne znaš da od svakog više ima više.... samo moraš probati, pitanje je želiš li?

Da li postoji nešto što ljudski um ne može da shvati?

Da. Postoji, samo onda kada ne želi da bude dovoljno širok i da prihvati različitosti bilo koje vrste. I onda kad veruje da je dovoljno ograničen i misli da je u pravu da nije moguće da shvati.

Da li postoji ona glupa šablonska reč koja uvek drugo znači nego što se izgovori a ima 5 slova?

Da. Postoji, samo onda kada poklanjaš svaki atom svog bića ne očekujući ništa za uzvrat i kad poklanjaš zato što želiš, zato što osećaš potrebu za tim i ne očekuješ to isto od bilo koga... i da pri tom ne poklanjaš da bi bio veći u tuđim očima.... Da poklanjaš...bezuslovno, čisto, potpuno.

Postoji, sigurna sam da postoji...