Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila. " Reci mi, kada bi mogao da koncipiras sledecu frazu onako kako zelis, sta bi voleo da se dogodi?Sta je to sto jedna osoba moze ponuditi drugoj? " " Muskarac samim tim sto je muskarac moze da oslobodi zenu u zeni. " - Nisi mi odgovorio na poruku. - Rekao sam da te čekam kada budeš došla, neću da sama lutaš po gradu u kome si prvi put i da te posle tražim... - Divno. - Gde? -U celo, zato što si pravi prijatelj i brineš o drugarici. -Ja sam divan. - JESI. - Gde? - Ivica usana... pocinjem da te zavodim. I L Y. - I L Y T. - To sam si i mislila.. Stvarno si ne znam... ne pronalazim reč... - Lud? - Previše lud... nije ni to...Genije.. GENIJE, TO JE TA REČ. - Imam muzu, to je to. - Ma da.. kako da ne, to si ti... cist kao suza, bez muze..super, super, super.. prica je sjajna...ali... - Ali? - Ja te moram kazniti ovih dana i ne dozvoliti ti da se dopisuješ sa mnom da bi imao kad da napišeš te divne priče koje cekaaju da budu napisane.. umesto da ti pomažem, ja te kočim, danas u učenju, u pričama, one večeri sa devojkom... nema smisla.. loše se osećam zbog toga... ti zaista imaš toliko toga da daš...a ovako gubiš vreme... - Misliš da su naši razgovori gubljenje vremena? - NE. Ali ti imaš toliko inspiracije da je šteta...da sedi i čeka te dok se dopisuješ sa mnom. - Mislim da nikada neću napisati sve ono što se desi u mojim svetovima...to je prokletstvo kruga, stalno neki svetovi propadaju da bi se drugi rodili, neke priče se nikad ne napišu, druge se možda neće objaviti...Veceras ces leci u ponoc... - Konstatujes...? - Uvek ću imati vremena za tebe, nekad manje, nekad više. Ono što si rekla za kaznu, znaš i sama da ne možemo uvek pričati svaki dan, ceo dan, ali ćemo uvek moći da izdvojimo sat dva... - Krivo mi je samo što misliš da te ne razumem.. ja zaista imam razumevanja.. a to što imam potrebu da te čujem je.. nešto sasvim drugo i ne volim što tvoje reči zvuče kao izvinjenje kao obaveza...ok je... nemoj ništa pisati.Gde? - U usne, vrebam trenutak još od onog tvog u ugao usana...Sve manje si jogunasta sa mnom... primećuješ li...? - Ne, jel jesam? - Jesi. - Zavodiš me? - Zavodimo se. - A u subotu? Vidjamo se? - Sumnjaš? - Ne, pitam. - Rekao sam da te čekam na stanici. - Radnička ulica je gde? Da li znaš? - Proveriću, slabo pamtim ulice po nazivima... - Proveri i ulicu braće ribnikara ili tako nešto.. - Zivim blizu braće ribnikara...Dolaziš kolima? Kako znaš za braće ribnikar, ako nikad nisi bila ovde, a niko te ne vozi? - Tražila sam na guglu. Rekla sam ti da ću nešto proveriti, sećaš se? - Podseti me. Za šta si rekla da ćeš proveriti... grrr, mrzim kad ne mogu odmah da se setim... - Nisam ti rekla šta ću proveravati, samo sam ti rekla da ću potražiti nešto na guglu, ali to nisu bile ulice. - Smem li znati šta si potražila? - Da. - Dakle? - Tražila sam prenoćište.. - Zašto se nisi prvo meni obratila za prenožište? - Ne. - Znam da ne bi noćila kod mene. - Ali to je nametanje..J - Jesi li već našla nešto? - Dok je gugla ja mogu naći sve što mi treba … nasla sam. Da li si odmah znao šta sam tražila? - Ne, mislio sam da će te neko dovesti kolima do te ulice... nisam znao da možeš da ostaneš tako dugo...Poljubi ili pitaj... - :* - Gde...? - U usta zato što si nemoguć!!! Da li se išta vidi na slici zamagljenog ogledala? - Da. Da li ćeš izdržati u subotu? - Da. Da li misliš da neću izdržati? - Da li su ti noge spustene? - Opružene. Da li znaš da nisi bio konkretan sa prethodnim pitanjem? - Da. Da li znaš da sam u potpunosti svestan koliko voliš da čitaš izmedju redova. - Da. Da li znaš da mi često promakne.. kad me zbuniš? - Ne...ako ti i i promakne kasnije ti to analiziraš... - Ti me stalno analiziraš... - Ne analiziram te stalno... Ponećeš lak ? - Da. Imaš li neku posebnu želju osim laka koju bi voleo da nosim sa sobom kad budem dolazila? - Da.Misliš li da je pametno udovoljavati mojim željama? - DA. Mislio si da te se bojim, da provedem vreme sa tobom koje nije preko dana? - Ne...ti slušaš osećanja i univerzum i ne plašiš se... da li se dvoumim? - Da, veče ćemo provesti pod istim nebom u istom gradu ali bićemo odvojeni? - Ne. - Videću ti leđa, zar ne? - Da. Ljubićeš mi leđa? - Da.Da li misliš da sam slab zbog toga? - NE. Da li znaš koliko mi je drago zbog tvog prošlog odgovora? - Da. Da li misliš da će subota biti igra? - Ne. Da li će biti igra? - Ne.Poljubićeš me u ugao usana? - DA. DA LI ZNAŠ DA ME JE JEDNO TVOJE PITANJE PRE IGRE DA I NE JAKO GANULO...ALI NISAM ZNALA DA TI ODGOVORIM OSEĆAM SE BEZ VEZE? - Da. Znam...Sanjala si me? - Da.Ocekivao si jutros moju poruku? - Da. Kada si je kucala bila je subota? Odnosno nedelja. - Da. Nedelja. Jutro. Hocu li spavati kraj tebe? - Da. Da li je vec poceo osecaj u stomaku? - Da.. Da li znas da nije ostao samo u stomaku? - Da. Da li osećaj prati moje prste? - Da. Da li si ti i dalje imun.. na sve te osecaje? - Ne...nisam nikad ni bio, samo ih nekad bolje, nekad lošije kontrolišem. Da li ćeš drhtati kada siđeš na stanicu? - Pitas? - Pitao sam... da li ćeš drhtati kada siđeš na stanicu...? - Da. Da li znas kad se javio prvi osecaj.. u stomaku od kad se znamo? - Ne. Rećićeš mi? - Da. - Reci mi sada. - Da li znas da me je prvi put prosla jeza kada si nakon price rekao da si musko? - Nije fer, mislio sam da ne računamo komentare. Znao sam. - Jos tog momenta sam znala da ce se susret dogodoti u subotu ali nisam tacno znala u koju :-) Ok, Sveznalice.. kako si mogao da znas? - Sok kada si saznala da sam muško... taj momenat, kada si prvi put pročitala rečenicu u muškom rodu u komentaru, pa se vratila još jendom pogledom preko nje... jesam li u pravu? - Mislis odusevljenje... nisam uopste gledala nick... nidam razmisljala ko je pisao.. verovala sam da je zensko, nisam cak ni sumnjala u to i onda se muskarcina u tebi javlja i oglasava..mmm. - Mislio sam da prošetaš kuda je junak price prošetao... ali ako si to videla... ne moramo … - Ne, zelim da prosetsm kuda je n isao. Obavezno zelim. - Nadam se da će biti lepo vremeznam da voliš kišu, ali ja ne bih baš šetao po njoj...ti pitaš, mislim... - Da li se plasis da ako ne bude lepo vreme.. necemo moci da budemo zajedno? - Ne. Nećemo moći da prošetamo njegovim stopama, to ne bih voleo... - Ni ja. - Nećeš me poljubiti na stanici, kada te sačekam? - Da, hocu u obraz i zagrlicu te. - Znam da ćeš me zagrliti. - Da li cu biti sama u tvom gradu? - Ostaviću te na kratko samu u apartmanu, može? Prihvata li se takav odgovor? - Da. - Zeliš li da te u nekom trenutku ostavim samu na kratko? - NE. Da li ces reci nekome da dolazim? - Ne. Da li sam te razočarao? - Nije vazno.. - To nije odgovor na pitanje... - Da. Da li si se ikada osecao kao da ne postojis u stvarnom svetu? - Da. Da li je svaki svet stvaran? - Ne. Da li bi bolje bilo da odlozimo susret za neko drugo vreme? - Zašto to radiš? - Da ili ne? - Zašto moraš uvek da tražiš nešto što će zaboleti, zasmetati i onda mučiš sebe... mislio sam da oboje želimo da se vidimo u subotu. Ako ne želiš nećemo se videti. Što se mene tiče ne, ne bi bilo bolje.Povređena si? - Ne. Samo sam postavila pitanje. - Stani sa igrom, misliš da krijem, da ne želim da iko zna za tebe? - Ne znam odakle ti ideja.. sve to gore sto napisao???Sta je problem? Samo sam ti postavila pitanje... zaista te ne razumem.. - Već si mi postavljala slično pitanje i zasmetao ti je sličan odgovor... - Ne mislim nista u vezi tebe i zajednickog zivota sa drugim ljudima niti sebe povezujem sa tim svetom i ne znam kako si sve to zakljucio iz jednog pitanja. Izvini. Necu vise nikada... - Nema potrebe da mi se izvinjavaš, nisi meni ništa loše učinila, već sebe mučiš... grešim li - Gresis i jako mi je zao zbog toga...Bas si pogresio. Ali nije vazno. Cesto me razumeju kako netreba... navikla sam. Verovatno samo ja znam na sta sam mislila kad sam nesto rekla. - Onda ti izvini...stvarno izvini... pogrešio sam... - Nista.. samo i dalje ne shvatam odakle taj vulkan... na sekund sam pomislila da si gnevan.. ne znam zbog cega...od mene neces cuti nikada NIKADA da govorim u afektu sta god da sam rekla tako sam i mislila ali pri tom ja ne znam kako shvatas moje reci... ali ovo tvoje malo pre... prosto ne razumem.. - Zelim da dođeš u subotu, želim da prošetamo kuda sam ti rekao i da ostaneš do nedelje... ne želim da odlažeš... - Ok. - Samo sam pomislio da bi dalje igranje sa da ili ne na tu temu bilo loša ideja i da bi ti smetalo. Nisam bio ljut ili gnevan, samo nisam hteo da te nešto povredi, a pogrešio sam i onda je možda izgledalo da sam gnevan. Možemo li da promenimo temu? (ne znam kako se kuca smajli koji trepće okicama upitno gledajući)
Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila. “ Dosla je sa druge strane ulice I bilo je to njeno telo I haljina I kosa I nacin na koji je hodala, kao I osecanje povezano sa njom- usamljenost? Ne? Sta? Ne znam- ali osecanje se zgusnjavalo- I oci, vise nego oci, sta? - zracilo je I strujalo izmedju nas dok smo se mimoilazili, magicnije od seksa, magicnije od govora, magicnije od svakog drugog kontakta” - Sta simbolise maska? - Meni ili da li znam? - Tebi... - Tajanstvenost...lažno predsavljanje, asocijacije, budi strah.. blagu jezu, ali je svakako primamljiva.. - Imala si nesto na umu kada si mi rekla da budem veceras ovde?Ili samo vise odgovara nego telefon?Uzgred, video sam mail, svidja mi se... - Ovako brze ide... i lakse mi je .. onako mnogo duže čekam.. ne vidim ono typing... što me nekako posebno privlačia i ne znam da li bih smela da ti odgovorim na zadnju poruku. Ukapirala sam. - Sta si ukapirala. Gde? - Da si video mail. U mozak.. ako je to ikako moguće. - Sve je moguce. - Tebi više odgovara preko telefona? - Svejedno mi je kako, dokle god si ti tu. - Stidim se. - Ne stidi se, uzivaj... nosis masku, ne vidi se kada se zarumenis. - Nisam je još prihvatila, rekla sam možda ću probati.. - Mozda ces probati masku? - Možda.. - Hoces li mi iskreno odgovoriti na sledece pitanje. Bez skretanja ili citanja izmedju redova. - Hoću. - Sanjas li me? - Ne znam... valjda, u snu ili na javi? - U snu, za javu znam. - Mislim da te sanjam. - Imam jedan poklon za tebe... - Ne volim poklone.. - Kao i sve sto je od mene i taj poklon je rec. Odnosno manifestuje se kroz rec. - Ajde više, izgoreh... - Strpi se i uzivaj, iscekuj. - Kazna? Poklon želim sada. - Dobices ime... - Ne razumem... šta tačno trebam da radim? - Treba da spases junakinju iz moje price. Ukoliko to ucinis dobijas ime. - Kako tacno mislis da je spasem? - Saznaces kasnije. Pristajes ili ne? - Uvek. Naravno da pristajem. - Ako ona prezivi ciklus "sudbina" ti dobijas ime. Detaljnije cu ti pricati o blogu kada bude doslo vreme da biras, pa sta izaberes. - Pun si iznenadjenja. To je poklon ili je ime poklon? Mada meni je sve poklon... - Ime mislim da ti savrseno pristaje. - Odmah se vraćam idem da pristavim čaj, želiš i ti jedan? - Ne, hvala, uzecu malo tvog, ako mi se svidi.. - Samo iz šolje pošto sam bolesna. Igramo se? - Uvek... samo je pitanje cega. - No coment... - Mislim koje igre... - Kako god... ti reci. - Zasmetalo ti je ono sto sam rekao? - DA. Da li i dalje misliš da sam debil? - Nikada nisam to mislio, ne ljuti se zbog sitnica... znas da nisam savrsen... - Zasto mi stalno naglašavaš stvari koje vrlo dobro znam????? - I da reci uvek mogu biti shvacene onako kako ne treba... umesto citanja izmedju redova, nekad previdi i shvati da nikada nemam lose namere prema tebi. - Ok. Dakle, čega se igramo večeras osim ove igre da postojimo u zajedničkom svetu i po cele dane provodimo kuckajući se u nedogled... koja igra, na to sam mislila? Verovatno ti je zazvonio telefon.. - Nije, tu sam. Ne volim kada se ljutis na mene... ne zelim da te ljutim... ne volim kada to uradim nenamerno. - Sve je u redu.. veruj mi. - Zelis li ti nesto da pitas? - Mnogo toga, ali neka pitanja dodju spontano neću da silim teme .. o kojima želim da pričam :) Čaj je od nane ima pola kašičice meda, malo ruma... želiš malo? - Da, molim, uzecu gutljaj, caj od nane mi uvek prija. - Pazi jako je vruć... mmmmmmmm divan je. - Slazem se.. - Hoće li ti smetati da zapalim? - Ne. - Hoćeš ti jednu? - Zamisljam tvoje usne oko filtera... ne hvala, samo cu uzivati gledajuci tebe. - Kada si primio sliku? - Mislis kada sam je video.. ujutru, a primio noc pre toga... - Bio ti je isključen telefon jer si mislio da ću nečim da ti napakostim? - Ne, nisam ga cuo. - Ok. - Znas da ne bih pricao sa tobom da mislim da mi zelis zlo, to je konstatacija, nisi ti takav covek. - Odakle ti znaš šta se krije iza šarene maske. - Umes da planes, da budes jogunasta, da hoces da me naljutis ili krsis pravila, ali nisi zao covek. Ceo zivot gledam maske. - Šta misliš zašto to radim? - Naucio sam kako malo zaviriti pod njih, šta zašto radiš? Na šta konkretno misliš? - Umes da planes, da budes jogunasta, da hoces da me naljutis ili krsis pravila. - Zbog emocija, nekad tvojih, nekad mojih. Prvo jer slusas svoje emocije, a drugo zato sto hoces da ih izazoves kod mene. Sta si ti za mene? - IGRA I IGRAČKA. Jesam li u pravu? - Ne. - Da li si očekivao sliku? - Znao sam da cu je dobiti, samo nisam znao kada. Niko me pre tebe nije zaveo... - Hahahahha, smejem se jako glasno. - Istina je... - To je dobar vic, čime sam te zavela.. puzavicom, slikama..daj molim te. - Opet okreces glavu u jastuk. - Ne nego ne padam na laskanje.. - Nije to laskanje... - Svaka žena ali SVAKA BI TE TIM ORUŽJEM ZAVELA. U ovoj igri ti si i dalje muško a ja žensko i svako koristi svoje oružje. Imam lepa ledja i lepe čarape i da ne zavedem... pih.. nema šanse.. to je očigledno da ću uspeti. - Znas, mozda svaka ima isto oruzje, ali ne zna svaka kako da ga upotrebi... ne lazem te, niti imam razloga da ti sada laskam, nisu samo slike u pitanju... - Ne znam šta da ti kažem.. ponekad poželim.. ma nije bitno... - Ponekad pozelis? Slusam... - Ništa, stvarno ne znam šta sam htela da kažem. - Lakiras li nokte veceras? - Ne, to sam uradila danas, pre plesa po kiši. - Mislila si na mene dok si plesala... - Samo na tebe.Šta sam ja tebi? - Ono sto se ne menja... prijatelj... - Hoćeš li se videti sa onim što se ne menja... prijateljem u subotu? - Ne znam jos. Zaista, vec sam obecao za vikend nesto, samo ne znam da li u subotu ili nedelju... ako je u nedelju, vidimo se u subotu. Zelim da te vidim. - Mislila sam da neke stvari i od tebe zavise, uvek drugi odlučuju umesto tebe? - Uglavnom, ali kada sam obecavao rekli smo za vikend, nije preciziran bio dan.. uglavnom se odnosilo na prvi deo pitanja. - Sigurno će biti subota, ne brini, znam ja ;) - Ne dozvoljavam da drugi odlucuju oko bitnih stvari... - Ok. - Ali znas i sama, kada obecam... - Nego..kako si planirao da se sretnemo? - Verujem da bih ja dosao ? - Ne, ja sam mislila da dodjem ...nikada nisam bila. - Pretpostavio sam jer bi ti bilo lakse... naravno da bih te rado docekao. Ako do sada nikad nisi bila, morao bih da budem malo i vodic. - Pa da.. to bi bilo lepo od tebe. - Da li bi se suzdrzala da me ne poljubis kada sednem ispred tebe? - Da. - Mislis li da bih i ja izdrzao? - Poljupce? Sigurna sam da bi izdržao. - Da li bih izdrzao da te ne poljubim? - Da. Zato što bi znao da ćeš me posle ljubiti. - A ako ne bih izdrzao... sta bi uradila? - Poljubila bih te, to se podrazumeva.. prijatelji tome služe da razumeju jedni druge. Da li si tu? - Tu sam... razmisljam. - Nešto radiš? - Razmisljam. - Smetam ti? - Ne. - Dugo nešto... - Razmisljam o tome sto si rekla. - O čemu tačno? - O tome za poljupce i prijatelje. - I, šta ti nije jasno? - I odjednom mi tvoja ledja iskrsnu u svesti... - I njih ćeš videti ako buddeš insistirao a i ako ne budeš. - Znas da ako ih vidim da cu ih poljubiti... - Da li bi mogao da prekršiš obećanje makar jednom u životu? Konstatuješ ne pitaš me za leđa... znam. - Nije da nisam nikad, ali se uvek maksimalno trudim da to ne radim..konstatujem. - Ok... onda nemoj da ispuniš obećanje za vikend... - Da se vidimo? - Da se ne vidite.. - Obecavam tebi da cu uciniti sve da odlozim to obecanje za nedelju... moze? - Može, ali ako ne uspeš, znaš da ćeš biti kažnjen? Kazna će te boleti...JAKO. - Znam. - Da li želiš nešto da me pitaš? - Da li zelis da spavas, bolesna si a sutra rano ustajes? - Leći ću u jedan, ako ti želiš idi slobodno. - Ne. - Rekao si da možeš kratko da ostaneš imaš nekih obaveza. - Ne... ostajem do jedan... - Ok...da li se plašiš susreta? - Plasim se sebe... da li cu sebe kontrolisati u svakom trenutku... - Zašto bi susret promenio tvoj način kontrolisanja tebe? Ne razmišljaj toliko vreme leti... - Nikad ranije nisam bio zaveden... mozda necu odoleti.. - Devojke te nisu zavodile nikada? - Nikada uspesno... ili stid ili previse prosto... vulgarno... uvek sam ja bio taj koji zavodi... - Hahahahahhahah. Šta će biti ako ne odoliš? - Nece stati na jednom poljupcu... zato se moram cuvati i tog jednog... - Ako dodje do jednog ili bilo koliko poljubaca ljubićeš me na ulici? - Sigurno bi se desilo na nekom prikladnijem mestu. Ne volim ljubakanje na korzu kuda drugi prolaze. - Da li već razmišljaš o kafiću u kome ćemo sedeti? - Ne, trudim se da ne planiram... Kad god nesto detaljno planiram uvek ispadne drugacije... - Ja se radujem gradu u kom nikada nisam bila. I tebi naravno. - Ja se radujem tebi... - Samo još da znas, ako ne bude sad može biti tek u martu. - Znas da necu odoleti ledjima ako ih vidim? Obecao sam da cu dati sve od sebe da bude sada. I zaista hocu. - Obično se u kafićima ne skidam...tako da, ne znam možda da me skineš na ulici? - Samo upozoravam. - Ti znaš da moja leđa žele poljupce.. ne znam šta ti nije jesno? - Save mi je jasno. - Ok da bi ti bilo lakše obući ću bluzu golih ledja. Gde? - U rame, malo iznad lopatice.Željno i polako. - Nedostajem ti? - Zelim te... - Hoćeš li mi dozvoliti da ti večeras svratim u snove? Da ne budem košmar. - Voleo bih. Jako. Da li ti mene želiš? - Onda ću doći. Zar sam ne znas... ili želiš potvrdu? - Zelim da čujem, znaš da volim reči.. bez obzira što znam, ne treba mi potvrda, vec tema za san... sa tvojih usana... - Želim te... prošaptala sam i nadam se da si čuo.. - Da...a ti uvek dobijes ono sto zelis. - Aha, ali i ako ne dobijem.. onda to samo znači da nisam dovoljno želela. - Gde? - U usta... zverski... - Ostavices me sa jednim poljupcem celu noc? - To je tvoj stan ne moj... ajde, idemo u krevet, izvini ako ti se nije dopaalo ali to mi je bila zelja od prvog dana. - Zelim da sutra nastavimo, čekaću te na istom mestu...laku noć, lepo spavaj i lepo sanjaj. - Hej... hoću i ja lep poljubac za laku noć. - U koleno, sa zadnje strane, bilo mi je najblize u tom momentu, kada si se okrenula da ides na spavanje...
