Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila.
“ Dosla je sa druge strane ulice I bilo je to njeno telo I haljina I kosa I nacin na koji je hodala, kao I osecanje povezano sa njom- usamljenost? Ne? Sta? Ne znam- ali osecanje se zgusnjavalo- I oci, vise nego oci, sta? - zracilo je I strujalo izmedju nas dok smo se mimoilazili, magicnije od seksa, magicnije od govora, magicnije od svakog drugog kontakta”
- Sta simbolise maska?
- Meni ili da li znam?
- Tebi...
- Tajanstvenost...lažno predsavljanje, asocijacije, budi strah.. blagu jezu, ali je svakako primamljiva..
- Imala si nesto na umu kada si mi rekla da budem veceras ovde?Ili samo vise odgovara nego telefon?Uzgred, video sam mail, svidja mi se...
- Ovako brze ide... i lakse mi je .. onako mnogo duže čekam.. ne vidim ono typing... što me nekako posebno privlačia i ne znam da li bih smela da ti odgovorim na zadnju poruku. Ukapirala sam.
- Sta si ukapirala. Gde?
- Da si video mail. U mozak.. ako je to ikako moguće.
- Sve je moguce.
- Tebi više odgovara preko telefona?
- Svejedno mi je kako, dokle god si ti tu.
- Stidim se.
- Ne stidi se, uzivaj... nosis masku, ne vidi se kada se zarumenis.
- Nisam je još prihvatila, rekla sam možda ću probati..
- Mozda ces probati masku?
- Možda..
- Hoces li mi iskreno odgovoriti na sledece pitanje. Bez skretanja ili citanja izmedju redova.
- Hoću.
- Sanjas li me?
- Ne znam... valjda, u snu ili na javi?
- U snu, za javu znam.
- Mislim da te sanjam.
- Imam jedan poklon za tebe...
- Ne volim poklone..
- Kao i sve sto je od mene i taj poklon je rec. Odnosno manifestuje se kroz rec.
- Ajde više, izgoreh...
- Strpi se i uzivaj, iscekuj.
- Kazna? Poklon želim sada.
- Dobices ime...
- Ne razumem... šta tačno trebam da radim?
- Treba da spases junakinju iz moje price. Ukoliko to ucinis dobijas ime.
- Kako tacno mislis da je spasem?
- Saznaces kasnije. Pristajes ili ne?
- Uvek. Naravno da pristajem.
- Ako ona prezivi ciklus "sudbina" ti dobijas ime. Detaljnije cu ti pricati o blogu kada bude doslo vreme da biras, pa sta izaberes.
- Pun si iznenadjenja. To je poklon ili je ime poklon? Mada meni je sve poklon...
- Ime mislim da ti savrseno pristaje.
- Odmah se vraćam idem da pristavim čaj, želiš i ti jedan?
- Ne, hvala, uzecu malo tvog, ako mi se svidi..
- Samo iz šolje pošto sam bolesna. Igramo se?
- Uvek... samo je pitanje cega.
- No coment...
- Mislim koje igre...
- Kako god... ti reci.
- Zasmetalo ti je ono sto sam rekao?
- DA. Da li i dalje misliš da sam debil?
- Nikada nisam to mislio, ne ljuti se zbog sitnica... znas da nisam savrsen...
- Zasto mi stalno naglašavaš stvari koje vrlo dobro znam?????
- I da reci uvek mogu biti shvacene onako kako ne treba... umesto citanja izmedju redova, nekad previdi i shvati da nikada nemam lose namere prema tebi.
- Ok. Dakle, čega se igramo večeras osim ove igre da postojimo u zajedničkom svetu i po cele dane provodimo kuckajući se u nedogled... koja igra, na to sam mislila? Verovatno ti je zazvonio telefon..
- Nije, tu sam. Ne volim kada se ljutis na mene... ne zelim da te ljutim... ne volim kada to uradim nenamerno.
- Sve je u redu.. veruj mi.
- Zelis li ti nesto da pitas?
- Mnogo toga, ali neka pitanja dodju spontano neću da silim teme .. o kojima želim da pričam :) Čaj je od nane ima pola kašičice meda, malo ruma... želiš malo?
- Da, molim, uzecu gutljaj, caj od nane mi uvek prija.
- Pazi jako je vruć... mmmmmmmm divan je.
- Slazem se..
- Hoće li ti smetati da zapalim?
- Ne.
- Hoćeš ti jednu?
- Zamisljam tvoje usne oko filtera... ne hvala, samo cu uzivati gledajuci tebe.
- Kada si primio sliku?
- Mislis kada sam je video.. ujutru, a primio noc pre toga...
- Bio ti je isključen telefon jer si mislio da ću nečim da ti napakostim?
- Ne, nisam ga cuo.
- Ok.
- Znas da ne bih pricao sa tobom da mislim da mi zelis zlo, to je konstatacija, nisi ti takav covek.
- Odakle ti znaš šta se krije iza šarene maske.
- Umes da planes, da budes jogunasta, da hoces da me naljutis ili krsis pravila, ali nisi zao covek. Ceo zivot gledam maske.
- Šta misliš zašto to radim?
- Naucio sam kako malo zaviriti pod njih, šta zašto radiš? Na šta konkretno misliš?
- Umes da planes, da budes jogunasta, da hoces da me naljutis ili krsis pravila.
- Zbog emocija, nekad tvojih, nekad mojih. Prvo jer slusas svoje emocije, a drugo zato sto hoces da ih izazoves kod mene. Sta si ti za mene?
- IGRA I IGRAČKA. Jesam li u pravu?
- Ne.
- Da li si očekivao sliku?
- Znao sam da cu je dobiti, samo nisam znao kada. Niko me pre tebe nije zaveo...
- Hahahahha, smejem se jako glasno.
- Istina je...
- To je dobar vic, čime sam te zavela.. puzavicom, slikama..daj molim te.
- Opet okreces glavu u jastuk.
- Ne nego ne padam na laskanje..
- Nije to laskanje...
- Svaka žena ali SVAKA BI TE TIM ORUŽJEM ZAVELA. U ovoj igri ti si i dalje muško a ja žensko i svako koristi svoje oružje. Imam lepa ledja i lepe čarape i da ne zavedem... pih.. nema šanse.. to je očigledno da ću uspeti.
- Znas, mozda svaka ima isto oruzje, ali ne zna svaka kako da ga upotrebi... ne lazem te, niti imam razloga da ti sada laskam, nisu samo slike u pitanju...
- Ne znam šta da ti kažem.. ponekad poželim.. ma nije bitno...
- Ponekad pozelis? Slusam...
- Ništa, stvarno ne znam šta sam htela da kažem.
- Lakiras li nokte veceras?
- Ne, to sam uradila danas, pre plesa po kiši.
- Mislila si na mene dok si plesala...
- Samo na tebe.Šta sam ja tebi?
- Ono sto se ne menja... prijatelj...
- Hoćeš li se videti sa onim što se ne menja... prijateljem u subotu?
- Ne znam jos. Zaista, vec sam obecao za vikend nesto, samo ne znam da li u subotu ili nedelju... ako je u nedelju, vidimo se u subotu. Zelim da te vidim.
- Mislila sam da neke stvari i od tebe zavise, uvek drugi odlučuju umesto tebe?
- Uglavnom, ali kada sam obecavao rekli smo za vikend, nije preciziran bio dan.. uglavnom se odnosilo na prvi deo pitanja.
- Sigurno će biti subota, ne brini, znam ja ;)
- Ne dozvoljavam da drugi odlucuju oko bitnih stvari...
- Ok.
- Ali znas i sama, kada obecam...
- Nego..kako si planirao da se sretnemo?
- Verujem da bih ja dosao ?
- Ne, ja sam mislila da dodjem ...nikada nisam bila.
- Pretpostavio sam jer bi ti bilo lakse... naravno da bih te rado docekao. Ako do sada nikad nisi bila, morao bih da budem malo i vodic.
- Pa da.. to bi bilo lepo od tebe.
- Da li bi se suzdrzala da me ne poljubis kada sednem ispred tebe?
- Da.
- Mislis li da bih i ja izdrzao?
- Poljupce? Sigurna sam da bi izdržao.
- Da li bih izdrzao da te ne poljubim?
- Da. Zato što bi znao da ćeš me posle ljubiti.
- A ako ne bih izdrzao... sta bi uradila?
- Poljubila bih te, to se podrazumeva.. prijatelji tome služe da razumeju jedni druge. Da li si tu?
- Tu sam... razmisljam.
- Nešto radiš?
- Razmisljam.
- Smetam ti?
- Ne.
- Dugo nešto...
- Razmisljam o tome sto si rekla.
- O čemu tačno?
- O tome za poljupce i prijatelje.
- I, šta ti nije jasno?
- I odjednom mi tvoja ledja iskrsnu u svesti...
- I njih ćeš videti ako buddeš insistirao a i ako ne budeš.
- Znas da ako ih vidim da cu ih poljubiti...
- Da li bi mogao da prekršiš obećanje makar jednom u životu? Konstatuješ ne pitaš me za leđa... znam.
- Nije da nisam nikad, ali se uvek maksimalno trudim da to ne radim..konstatujem.
- Ok... onda nemoj da ispuniš obećanje za vikend...
- Da se vidimo?
- Da se ne vidite..
- Obecavam tebi da cu uciniti sve da odlozim to obecanje za nedelju... moze?
- Može, ali ako ne uspeš, znaš da ćeš biti kažnjen? Kazna će te boleti...JAKO.
- Znam.
- Da li želiš nešto da me pitaš?
- Da li zelis da spavas, bolesna si a sutra rano ustajes?
- Leći ću u jedan, ako ti želiš idi slobodno.
- Ne.
- Rekao si da možeš kratko da ostaneš imaš nekih obaveza.
- Ne... ostajem do jedan...
- Ok...da li se plašiš susreta?
- Plasim se sebe... da li cu sebe kontrolisati u svakom trenutku...
- Zašto bi susret promenio tvoj način kontrolisanja tebe? Ne razmišljaj toliko vreme leti...
- Nikad ranije nisam bio zaveden... mozda necu odoleti..
- Devojke te nisu zavodile nikada?
- Nikada uspesno... ili stid ili previse prosto... vulgarno... uvek sam ja bio taj koji zavodi...
- Hahahahahhahah. Šta će biti ako ne odoliš?
- Nece stati na jednom poljupcu... zato se moram cuvati i tog jednog...
- Ako dodje do jednog ili bilo koliko poljubaca ljubićeš me na ulici?
- Sigurno bi se desilo na nekom prikladnijem mestu. Ne volim ljubakanje na korzu kuda drugi prolaze.
- Da li već razmišljaš o kafiću u kome ćemo sedeti?
- Ne, trudim se da ne planiram... Kad god nesto detaljno planiram uvek ispadne drugacije...
- Ja se radujem gradu u kom nikada nisam bila. I tebi naravno.
- Ja se radujem tebi...
- Samo još da znas, ako ne bude sad može biti tek u martu.
- Znas da necu odoleti ledjima ako ih vidim? Obecao sam da cu dati sve od sebe da bude sada. I zaista hocu.
- Obično se u kafićima ne skidam...tako da, ne znam možda da me skineš na ulici?
- Samo upozoravam.
- Ti znaš da moja leđa žele poljupce.. ne znam šta ti nije jesno?
- Save mi je jasno.
- Ok da bi ti bilo lakše obući ću bluzu golih ledja. Gde?
- U rame, malo iznad lopatice.Željno i polako.
- Nedostajem ti?
- Zelim te...
- Hoćeš li mi dozvoliti da ti večeras svratim u snove? Da ne budem košmar.
- Voleo bih. Jako. Da li ti mene želiš?
- Onda ću doći. Zar sam ne znas... ili želiš potvrdu?
- Zelim da čujem, znaš da volim reči.. bez obzira što znam, ne treba mi potvrda, vec tema za san... sa tvojih usana...
- Želim te... prošaptala sam i nadam se da si čuo..
- Da...a ti uvek dobijes ono sto zelis.
- Aha, ali i ako ne dobijem.. onda to samo znači da nisam dovoljno želela.
- Gde?
- U usta... zverski...
- Ostavices me sa jednim poljupcem celu noc?
- To je tvoj stan ne moj... ajde, idemo u krevet, izvini ako ti se nije dopaalo ali to mi je bila zelja od prvog dana.
- Zelim da sutra nastavimo, čekaću te na istom mestu...laku noć, lepo spavaj i lepo sanjaj.
- Hej... hoću i ja lep poljubac za laku noć.
- U koleno, sa zadnje strane, bilo mi je najblize u tom momentu, kada si se okrenula da ides na spavanje...
Нема коментара:
Постави коментар