Kada si duže vreme učauren i obmotan mislima i osećajima pa ti se čini kao da stalno radiš jedno isto, i onda se promeni... Odmotaš se i deo po deo misli i osećaja otpada. Pa se osetiš lakše i na trenutak pomisliš da nešto nije u redu. Nisi navikao. Naravno da ti se dopada taj osećaj ali ti opet deluje kao da nešto nije u redu. I pitaš se šta se događa. A hiljadu odgovora navire. Prvo su to sumnje peckaju i grebu i stvaraju osećaje neprijatnosti. Pa ih razložiš i shvatiš da nema potrebe da budu tu, nema potrebe da postoje. Nailazi period ohrabrenja kada poslednja misao obmotana osećajem otpadne sa tebe. Istrulelo je i nema više šta da ih drži tu. Tvoje telo i tvoja unutrašnjost vape za nečim stvarnijim, za nečim što ne truli.
Odjednom osetiš ogromnu snagu, veliku moć i imaš je u rukama.
Sve Arkane su ti u rukama. Do sada si se drzao malih i bio prepušten sudbini i putu koji te vodi. Sada imaš potpunu moć nad sobom, nad svojim životom i delanjem. Da li se treba osiliti? Da li tada treba raditi sve ono što si u mogućnosti da uradiš. Da li je to u redu? Šta to znači imati moć?
Biti gospodar sopstvenog života, na koji ništa ne može da utiče a sa kojim možeš upravljati onako kako želiš, bez obzira da li je to u redu ili ne. Da li tada kada imaš svu moć, da li zaboraviš šta je ispravno a šta ne? Tada ti izgleda ispravno jer si u mogućnosti da sve ostvariš pa zbog toga vrednuješ stvari drugačije. Da li treba dodirnuti sve što ti je pod rukom? Da li treba uzeti sve ono što je dostupno, sve što ti se nudi? Možda se tako gube osećaji, možda time postaješ nešto što nikada nisi želeo biti, možda baš zbog toga što ti te stvari nisu bile tako dostupne? Da li stvari ikada mogu biti bitnije od ljudskosti, od ispravnosti? Da li vremenom sve postane stvari? Kako je uopšte moguće da jedno tvoje delanje ti vidiš kao nešto dobro a neko jako drag i blizak to vidi kao loše? Kako dodje do toga?
Čija percepcija je tačnija? Ko je tu u pravu? Kako je moguće da dva sasvim različita pojma postanu toliko bliska. Pretvore se u jednu jedinu stvar koju dvoje bliskih ljudi vidi sasvim drugačije. Da li ih je stvar promenila? Da li je stvar materijalizovala misli i osećaje? Da li je stvar nešto za šta se obe strane bore? Ili ih je udaljila toliko da je doživljavaju sasvim drugačije, dve sasvim iste osobe?
Нема коментара:
Постави коментар