Um misli u slikama. Emocije doživljavamo osećajima. I kada spojimo te dve stvari ako je sve kako treba stvaramo divnu sliku nas samih. Muškarci i žene doživljavaju i vide na sasvim drugačiji način. Ono što on kaže ona oseća. On oseća samo ono što misli. Ne možeš ti biti žensko više od mene kakav god da si muškarac. Finese su najbitnije. Kada govoriš o osećajima žena postoji jedna mala stvar koju ne možeš da shvatiš kao muškarac. Dok opisuješ ženu ti je i zamišljaš i divno to radiš, trudiš se, pokušavaš... svaki detalj, svaki njen osećaj, svako viđenje stvari, sve je odlično, sve je tako ubedljivo ali...taj opis je koban za tebe, ta žena sastavljena od tvojih slova biranih reči i opisa je tvoja najveća slabost. Ona te zavodi. Osećaš mekoću njene kože, čuješ miris njenog tela, vidiš je pred sobom i posmatraš kao što muškarac posmatra ženu. Zavela te je i probudila svaku česticu muškosti u tebi. I više nisi žensko, ne možeš da budeš... Žena nikada neće sebe opisivati na takav način kako je muškarac opisuje. Kao što ni muškarac nikada neće pisati o osećajima koji se proizvode u njemu dok doživljava nešto. U svakom tekstu on misli, on razmišlja, zamišlja on se seća... ne oseća. Upravo zbog toga se one najviše pronalaze u tim tekstovima u kojima su opisane na način na koji bi volele da budu doživljene. I zato su takvi tekstovi za njih najlepši.
Нема коментара:
Постави коментар