Izmišljena priča 2...

Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima je sasvim slučajna. Priča je izmišljena i nikada se nije stvarno dogodila. 



Ova priča kao i ona pre nje kao i svaka naredna koja će se zvati “ Izmišljena priča “ je u stvari jedan mali eksperiment. Radi se o dijalogu dve osobe suprotnog pola koje se nikada nisu srele.


Kroz čitanje možete uvideti da takva (muška) osoba ne postoji. Ona je savršena. Savršeno za mene ne znači isto što i za vas. Možda da sam muško... možda bih bila takav muškarac. 
Takođe ovom pričom “ Izmišljenom pričom” usredsređena sam na komunikacciju, pisanu komunikaciju i na to koliko je bitna. U nekim zrelim godinama ili sa zrelim shvatanjima to je ono što treba da bude najbitnije. Odnos i ponašanje dve osobe koje ne moraju imati isto mišljenje niti interesovanja, koje nisu na istom intelektualnom nivou, ali koje se bez obzira na sve razumeju. Odnos dve osobe kojima je bitno ono drugo mišljenje. Osobe koje su upale u vrtlog sopstvenog razmišljanja...i pronašle slamku za koju će se držati u tom istom vrtlogu. 
Ovde je opisan peti dan celodnevne komunikacije Jina i Janga. 


- Ne mislim na onu priču, ni na klasicno ime, nego titulu koja bi ti najviše odgovarala. 
- Ne volim titule, samo osećaje. 
- Kakav je osećaj mirno me posmatrati iz stolice dok sedim preko puta tebe, kao u ogledalu? Bez pokreta. 
- Ne znam još uvek ti ne zamišljam lice... samo slova...počela sam da vidim i boju. 
- Koje sam boje? 
- Golubije sivo. 
- Da li si probala nekad da me zamisliš sa maskom? Nisam ni sumnjao. 
- Ti i jesi samo maska, ali ja sam zavirila iza nje... 
- Mislim da ću jednom naći i kupiti masku od ogledala... 
- Ako ja nađem pre tebe kupiću ti je ne marim za cenu... fetiš je veći.. 
- Ako je uzmeš, ko će je nositi? 
- Pa ti, zna se. 
- Svesna si da bi onda videla sebe u njoj... 
- Zašto si mi dozvolio da toliko saznam o tebi? Možda baš zato što bih videla sebe u njoj... Tvoj način da skreneš sa teme.. kupuješ me poljupcima... rekla sam ti da to ne pali kod mene. Napućila sam usta, samo donju usnu i ljutim se... 
- Maska od ogledala. Svakim pitanjem koje mi postaviš saznam nešto o tebi...zato sam počeo. 
- Đavole.. eto još jedne informacije koju sam znala sa prvim tvojim pitanjem. Imacemo dugu pricu..? 
- Kompleksnu, ne znam koliko je duga, videću kad zavrsim... 
- Imas i konkurenciju. Izvini, sad moram da procitam pricu. 
- Ja nemam konkurenciju. Ne mogu je imati. Ta priča je delić vrtloga iz moje glave. Da li postoji još neko ovde čije misli tako izgledaju? Hvala, hvala, sad ću i na komentar da uzvratim. Ja sam se upravo prisećao sjajnog filma i jednog od trenutaka kada sam bio jako srećan što se zovem... tako. 
- Konkurencija se odnosila da je jos neko potencijalni ... neko. Zelis prvo da vidis komentar ili da caskamo? Ako imas vremena za mene?... Ne postoji niko ko ovako slozeno, konfuzno i divno razmislja osim tebe. Baš znaš gde da staneš sa pričom pa da čovek čeka novu. Opet treba nesto da cekam... Necemo o meni. Nego... divim ti se brate Djavole <3 
- Hhahaha, dakle opet djavo i anđeo, igraš li šah? 
- Jesam kao mala... to je proslo vremee, sadasnjost ne postoji... ne znam kako da ti odgovorim a da se cuje zvuk u praznoj sumi ;-) 
- Zamisli da sediš sama u sobi i ozbiljno razmišljaš o toj teoriji, zar ne bi udarila glavom o sto? 
- Mislis da nisam...Milion puta. Svaka ti cast. Prica je ocaravajuca. 
- Hahaha... Tebi mogu da poverujem kad to kažeš, a retki su oni kojima verujem kada su te stvari u pitanju. 
- Ponosna sam na tebe... Skroz. Verujes mi da sam ostala bez teksta? 
- Hvala, zaista mi puno znači što se tebi dopada. Prvo zbog toga kakva si osoba (intelekt) drugo zato što znam da je sranje da bi mi rekla iskreno... 
- Molim te uci svaki dan do kraja zivota samo da bi imao toliko puno inspiracije.. 
- Verujem, verovatno ću i ja kada smognem snage da pročitam ono što sam napisao. Malo je falilo da i ja zabijem nosem u tastaturu negde na pola. 
- Rekla bih ti da je sranje, budi siguran. 
- Veruješ mi da pola onoga što sam napisao ja sad nemam pojma da prepričam. Toliko me je izmorilo. Odavno se nisam ovako uneo u priču. 
- Ne ne... dobro je, nisi zabagovao, pratio si pricu i situaciju, tok misli. Malo si u jednom momentu dao sebi vremena ( kao sto to uvek radis i u komunikaciji) i skrenuo sa teme da zbunis citaoca pa se vratio da bi video da li te stvarno prati. Da li sam u pravu? 
- Sto posto si upravu,dam sebi vremena da se pregrupišem. Jer kada pišem uglavnom pišem kao i ovde sa tobom što kucam. 
- Ne znam te uopste . 
- Teče priča kao da neko čita u tom trenutku. 
- Nego, Da li znas iz koje je knjige prica o drvetu? 
- I onda je i meni to potrebno a i utiče na čitaoca, samo ne primeti to svako. Da me ubiješ sad ne znam... 
- Ja nisam svako ;-) 
- A, inače ideja za ovu priču je za klicu imala kada si me pitala za drvo u šumi. Ne znam šta se dešava ali na porukama koje mi stižu od tebe odmah piše da su kucane pre tri minuta, tako da ću sačekati dok mi ne kažeš da si proćitala ono za klicu ideje o ovoj priči... Da znam da smo sinhronizovani... 
- Jesam, procitala. Nijedna kazna ne moze ispraviti ucinjeno delo, zar ne? 
- Kazne ne ispravljaju, kazne samo sprecavaju da se nesto ponovi. Mogu li dobiti malo entuzijazma i ponosa sto je jedno tvoje pitanje posejalo seme one price? Filozofija je postojala i ranije, naravno, ali pitanje je pokrenulo razmisljanje o konkretnoj prici.. 
- Naravno da je u svakoj bilo filozofije ali u ovoj se cela prica zasnivala na filozofiji... radnje takoreci nije ni bilo... obozavam te jer ti si... znas vec. 
- Znam. 
- Necu da pitam gde. Hocu da osetim. Cekaj...Vrat. Ne. Uvo. Ne. Oko. Ne. Znam.... 
- Nežno, sa obe usne i obrisom zuba... 
- Lepo zvuci. Mmmm. Hvala 
- Nema na čemu i ja uživam. Pominjala si neku konkurenciju? 
- Ma... zaboravi...Nije vise. 
- Reci sad...zelim da cujem. 
- Neko cije price oboje citamo. 
- Dopisujes se i sa njim? 
- Sta mislis? 
- Mislim da ti je nesto napisao, ne znam jesi li odgovorila... 
- Neka te kopka..Da i ja malo uzivam. Gde? 
- Potiljak...navaljeno usnama, da se utisnu. 
- Hvala... tu vise volim kad me neko cupa :P 
- Da li ti je pisao? 
- Hahaha. Na poslu je sve u redu.. 
- E drago mi je da to čujem, jel bilo gužve koliko? 
- Bilo... Skoro sat vremena sam cekala autobus... sama. 
- Jesi bar imala slušalice? Za muziku? 
- Kombi, ne autobus, oni idu cesce.Kako si znao... nisam... imala sam da umrem. Ni vozac nije bio sarmantan.. ni pogled u retrovizoru. 
- Danas ti baš nije dan. Zašto nisi zvala? 
- Svadjala sam se puno. I mrzim sebe sto sam kukavica. Mrzim, mrzim. 
- Sta se desilo? Jesi li dobro? 
- Posle tvoje price... sve je super. 
- Nemaš pojma koliko mi je drago ako ti je moja priča ulepšala dan. 
- Jeeste. JESTE STVARNO. 
- Drago mi je. 
- Zaljubljena sam u tvoje price.. 
- Imaš komentar na priči... 
- Znam napisao si da ti je drago da mi se dopalo. 
- Ma na tvom blogu. 
- Hvala... prikladan komentar. 
- Vidiš kako sam na sve mislio. 
- Divan je. Iz glave ili? 
- Romeo i Julija, morao sam da pročitam, ne držim stihove u glavi... 
- Samo da znas da si prvi put u tvom zivotu krenuo samnom da piskim. 
- Upamtiću ovaj dan, to je veliki znak poverenja... 
- Nadam se da ti ne smeta, meni je super, ne stidim se. 
- Ne smeta ni meni, stvarno sam počastvovan. Treba zaslužiti takvu čast. 
- Video nesto? 
- Ja sam džentlmen. 
- Vec sam ponovo u sobi.. 
- Tako brzo prođe... Volim da oko sebe imam čudne, unikatne ljude... Ti si svesna, od početka, i uz igre i sve, ti i ja ćemo biti uvek dobri prijatelji. 
- Pa lepo ja samo gledam ljude iz fabrike... mozda si mi se zato i dopao, mislim tvoj nacin razmisljanja. 
- Zaista mi je drago što sam dobio komentar sa kineskim slovima. 
- Sto? Valjda cemo biti.. 
- Siguran sam. 
- Nesto se desilo juce uvece ili jutros... u tvojoj glavi? 
- Na listu stvari koje moram uraditi za života dodao sam popiti kafu koju si ti skuvala. U mojoj glavi se uvek nešto dešava. 
- Molim te reci mi... 
- Sve je u redu. Znaš da bih ti rekao. 
- Popices ali ne garantujem da ce ti se svideti. 
- Ja sam siguran da hoće. 
- Juce posle zadnjeg sms-a nesto se promenilo. 
- Nije. 
- Ok. 
- Nemoj se brinuti, nisam od onih koji ćute i prave se mutavi, kao sve je ok, uredu smo, a ovamo nesto nije kako treba... 
- Stvarno ti verujem :-) 
- Gde? 
- Spava ti se.. neces shvatiti. 
- Reci, pa ću razmišljati i sutra... 
- U usta, jezikom u usta, samo da budem 100% sigurna da se nista nije promenilo. 
- Pitaj. 
- Spava ti se? 
- Pitaj ono što treba. 
- Gde ? 
- Znaš da ne mogu da odolim da ti ne uzvratim. 
- Ako ti se spava idi da spavas, umoran si i sutra te isto ceka knjiga.. 
- Navikao sam. 
- Ja cu caskati sa.. 
- Celog života me čeka neka knjiga. Sa? 
- To je divno. 
- Sa...? 
- Sa potencijalnim ... mislim ... 
- Da, sada imam konkurenciju... 
- Da li si ljubomoran? 
- Da li si ozbiljna? 
- Ne plasi se od njega trazim samo avanturu, ti ces mi biti prijatelj celog zivota... tako smo bese rekli..