Najlakše je povrediti malo dete. Govoriti mu stvari koje ne razume ali svejedno oseća da nisu dobre, da su nešto pogrešno da su nešto neispravno. Dete ne može da shvati ukoliko nije društveno prihvaćeno šta je razlog toga? Ono pati i ne govori o tome jer se boji reakcija, boji se još jednog odbacivanja ukoliko pokaže svoje slabosti. Velika deca koja su bila predmet ( PREDMET) odbacivanja u najranijem detinjstvu imaju traume zbog toga i uz odrastanje shvatajući šta je na njima krivo i odbojno oni postaju nešto drugo, postaju suprotnost njih samih . Postaju ona deca koja su ih odbacivala, postaju neko ko će odbacivati druge, neko ko će svoje samopouzdanje uzdizati samo ukoliko bude prihvaćen, bude taj koji odlučuje hoće li neko drugi biti prihvaćen i obavezno onaj koga svi mole, koga mole da poklanja svoju pažnju. Celog života će pokušavati da ispravi taj grozan osećaj iz najranijeg detinjstva i lagano sa godinama će izgubiti samog sebe. Zbog drugih, zbog važnosti, zbog prihvaćenosti, novca, zbog toga da bude viđen u prisustvu društveno prihvaćenih osoba, atraktivnih osoba koje biraju baš tu osobu, koje su izabrane baš od te osobe. Od odrasle osobe, koja pati od kompleksa niže vrednosti jer je najbitnije biti javno prihvaćen od strane osobe koje nemaju dovoljno mozga da provale da su samo trofej koji se pokazuje i koji drugu upotrebnu vrednost nema.
Нема коментара:
Постави коментар